Pismo sestri

 

Pismo sestri

Draga Svetlana,

još uvek ne mogu da izgovorim reč koja govori da te nema.
Za mene ti nisi nestala — samo si se pomerila negde gde ne mogu da te vidim.

Svaki dan mi se čini da ću ti nešto reći, da ću te nazvati, da ću ti ispričati neku sitnicu.
I onda se setim da se svet promenio, a ja to još nisam naučila da prihvatim.

Znaš šta mi je najteže?
To što nikako ne mogu da razumem kako je neko ko se toliko plašio za svoje zdravlje mogao da ode tako.
Ta misao me progoni, kao da tražim neku rečenicu koja bi objasnila ono što se objasniti ne može.

A onda se setim nas dve.

Našeg detinjstva.
Naših razgovora.
Načina na koji smo bile sestre — ponekad bliske, ponekad daleke, ali uvek povezane nečim što niko drugi nije mogao da razume.

Kažu ljudi da vreme smanjuje bol.
Ja još ne znam da li je to istina.

Za sada je tvoja senka svuda oko mene.
U mislima, u snovima, u iznenadnim trenucima kada mi se učini da si samo u drugoj sobi.

Možda je tako i bolje.

Jer sestra ne može da nestane iz života.
Može samo da pređe u neki drugi, nevidljivi oblik postojanja.

Ako postoji mesto gde sada jesi, volela bih samo jedno da znaš:
da te nisam zaboravila
i da te nikada neću zaboraviti.

Tvoja sestra Nina

 

Pismo Svetlane Jasmini

Draga moja Nina,

znam da me tražiš u mislima i da te muči pitanje gde sam i zašto sam otišla.
Ali ono što želiš da razumeš ne može se objasniti rečenicama.

Zato ti pišem samo da ti kažem:
nemoj da nosiš moju sudbinu kao teret.

Ono što se dogodilo pripada meni i mom putu, ne tvojoj krivici i ne tvojoj odgovornosti.

Ti si uvek bila jača od mene.
Ti si išla kroz život kao kroz grad pun svetla, sa knjigama, putovanjima, ljudima, pričama.
Ja sam često stajala na ivici svojih strahova.

Nemoj sada da uzmeš i moje strahove i da ih nosiš zajedno sa svojim bolom.

Ja više ne osećam ono što tebi sada para srce:
strah, teskobu, brigu za telo.

Tebi je ostao život.
Meni je ostalo sećanje koje nosiš.

Ako želiš da mi pomogneš, učini jednu stvar:
živi.

Živi onako kako si uvek umela — radoznalo, hrabro, sa rečenicama koje otvaraju svetove.

Nemoj da misliš da sam nestala.
Ljudi ne nestaju dok ih neko nosi u sebi.

A ti mene nosiš.

Zato kada te uhvati ona nagla tuga i kada pomisliš na mene, nemoj da pitaš „zašto“.
Samo reci: ona je moja sestra.

I to je dovoljno.

Tvoja
Svetlana