Mirisi intime i elegancije

 

Mirisi intime i elegancije

Postoje mirisi koji pripadaju javnom svetu: miris grada, ulice, hrane, kiše, benzina.
Ali postoje i drugi — mirisi intime.

To su mirisi koji pripadaju samo jednoj osobi i njenom prostoru.

Najpre je tu miris parfema.
Parfem je možda najmanji, a najsuptilniji potpis identiteta. Nije vidljiv kao odeća, niti se čuje kao glas, ali ipak govori o čoveku. Često čak govori više od reči.

Postoje ljudi koje pamtimo upravo po mirisu.
Uđu u prostoriju i za njima ostane trag — diskretan, gotovo nevidljiv, ali prepoznatljiv. Kao da su ostavili mali oblak svoje ličnosti.

Parfem je zapravo nevidljivi portret.

Zatim dolazi miris pudera i kozmetike.
To je poseban, tih miris ženskih toaleta, ogledala, fioka i malih kutija. Miris koji podseća na pripremu za izlazak, ali i na one trenutke kada žena ostaje sama pred ogledalom, uređujući svoje lice kao malu privatnu ceremoniju.

Puder ima gotovo arhaičan miris — nešto između cveta i praha.
U njemu ima i elegancije i prolaznosti.

On podseća da je lepota uvek pomalo prolazna, ali i da upravo zbog toga ima svoju čar.

Treći miris je miris garderobe koja dugo stoji u ormaru.

To je jedan od najtajanstvenijih mirisa.
U njemu se mešaju tkanine, vreme i prostor.

Kada se otvori stari ormar, iz njega ne izlazi samo miris tkanine. Izlazi čitava mala istorija: parfem koji je nekada nosen, drvo ormara, suvi cvet lavande, možda i trag nekog davnog leta.

Ormar je, na neki način, arhiv ličnih mirisa.

Haljina može stajati godinama, ali u njoj ponekad ostane trag nekog davnog dana. Jednog izlaska. Jednog putovanja. Jednog života koji je u međuvremenu prošao.

Zato mirisi intime i elegancije nisu samo estetski detalj.
Oni su tiha autobiografija tela i prostora.

Parfem govori ko želimo da budemo.
Puder govori kako želimo da izgledamo.
A garderoba u ormaru čuva trag onoga što smo nekada bili.

Možda zato elegancija nikada nije samo u odeći.
Prava elegancija je u mirisu koji ostaje iza nas.

*** 

Najčešće parfem  biram u prodavnici po bočici, pa tek onda po mirisu. Prsnem na kožu, ne podnosim parfimerske kartončiće.Ne mogu da probam više od tri. 

Volim tamne, gorke, biberasto-tamijansko-kožne mirise. Od lakih mirisa – neroli je moj favorit. Koristim parfeme po dnevnom, jutarnjem raspoloženju. Uz njih ide kompletna gama boje garderobe i nakita. Nekad je i obrnuto, uz autfit, ide određeni parfem. Kad malo bolje razmislim, vrlo često posežem za mirisom neraspoloženja. Nikad ne koristim samo jedan parfem, uvek je to mešavina najmanje dva. Pre svega, da niko ne može tačno prepoznati koji je brend. Zatim, to je stvar igre i eksperimenta. Kao sa začinima u hrani. Njuhom osećam šta treba da smešam. Kako bi bilo unikatno.

***

Kad smo kod bukvalne intime, treba pomenuti međunožje. Svoje, koje se menja i sa godinama i sa raspoloženjem, a najčešće sa lekovima. Svoj miris nisam volela, čak ga se stidim i čudim mu se, zato nikada ne bih mogla da budem sa ženom. Ali zato uživam u mirisu sperme. On je eleksir. U svakom pogledu!