Miris smrti Mirisi kraja i prolaznosti

 

Miris smrti

 Mirisi kraja i prolaznosti

 

Postoje mirisi koji nas prate kroz život, i postoje oni koji nas zaustave.
Miris bolničkih hodnika je prvi među njima.

Antiseptik, alkohol, čistoća koja nije utešna.
U tom mirisu nema topline — samo pokušaj da se smrt odloži.
I zato se u njemu, ispod hemije, uvek oseća nešto drugo:
strah.

Bolnički miris nije samo dezinfekcija.
To je miris granice.

Ali smrt nema jedan miris.

Ona je, kao i život, višeslojna.

Miris raspadanja — težak, gust, gotovo neizreciv —
to je onaj miris koji nas vraća u najdublju istinu materije.
Telo prestaje da bude osoba i postaje zemlja u nastajanju.
U tom mirisu nema iluzije.
Samo povratak.

Ipak, nije uvek tako.

Postoje trenuci koji izmiču objašnjenju.

Kada je umrla baka Vida, kažeš, kuća se ispunila lepim mirisom.
Snažnim, slatkastim, gotovo neodoljivim.

To nije bio miris raspadanja.
To je bio miris koji se u religiji naziva — miro.

Miris koji ne pripada telu, nego nečemu što odlazi iz njega.
Kao da smrt, u tom slučaju, nije bila kraj, nego prelaz.
Kao da je prostor na trenutak bio ispunjen nečim što ne možemo imenovati.

To su retki trenuci.
Ali oni postoje.

A onda — drugi kraj iskustva.

Na groblju, susret sa pogrebnom povorkom.
Miris koji nije lep, ali je snažan.
Gotovo halucinogen.

Miris koji ne odbija — nego privlači.

Prepuna sramote, išla sam za povorkom, na udaljenosti,
ne da vidim — nego da udišem.

To nije radoznalost.
To je nešto dublje.

To je pokušaj da se razume ono što je nerazumljivo.

Jer miris smrti ima jednu neobičnu moć:
on briše granicu između odbojnosti i privlačnosti.

U njemu ima straha, ali i hipnotičke "posesivnosti".
Nešto u nama zna da je to istina od koje ne možemo pobeći.

Možda zato taj miris deluje kao omađijanost.

Jer smrt, kada se približi, ne dolazi samo kao kraj.
Ona dolazi kao tajna.

I možda je upravo kroz miris najbliža.

Ne kroz sliku, ne kroz reč —
nego kroz ono što ne možemo izbeći da udahnemo.

U tom dahu, makar na trenutak,
čovek se suoči sa onim što jeste:

prolazan,
telesan,
i deo istog kruga u koji se sve vraća.