Filozofija mirisa

 

Filozofija mirisa

(uvod u Autobiografiju u mirisima; biće desetak eseja, ali će oni ići obrnutim redom, od ovog prvog, ka zadnjem)

Postoje autobiografije koje se pišu rečima, fotografijama ili datumima. Ali postoji i druga vrsta autobiografije — ona koja se piše mirisima.

Miris je najnevidljivije čulo. Ne može se videti, ne može se dodirnuti, ne može se izmeriti kao zvuk ili svetlost. A ipak je jedna od najsnažnijih pojava u ljudskom životu. On ulazi u nas tiho, bez upozorenja, i u jednom trenutku može otvoriti čitav davno zaboravljeni svet.

Dovoljan je jedan miris da se vrati detinjstvo.

Miris sapuna iz kupatila u kojem smo odrasli.
Miris zaprške koji dolazi iz kuhinje.
Miris starog ormara ili knjiga.
Miris kiše na asfaltu.

Mirisi imaju sposobnost koju slike nemaju: oni bude prošlost iznutra. Ne vraćaju samo događaj nego i osećanje tog događaja.

Zato je moguće da se jednog dana, posle mnogo godina, pojavi neki sasvim običan miris — i tada se pred nama otvori čitava scena života koju smo mislili da smo zaboravili.

Ali autobiografija u mirisima ne sastoji se samo od lepih i prijatnih tragova.

Postoje i mirisi koje ljudi pokušavaju da izbegnu: miris znoja, miris rđe, miris podruma, miris bolnice. Pa čak i miris smrti.

Ti mirisi su možda još snažniji, jer nas podsećaju da je život materijalan, prolazan i vezan za telo.

Gradovi imaju svoje mirise.
Kuće imaju svoje mirise.
Čak i epohe imaju svoje mirise: dim, metal, parfem, sapun, znoj.

Miris je zato neka vrsta nevidljive istorije sveta.

U toj istoriji nema velikih datuma ni slavnih događaja. Postoje samo mali tragovi koji lebde u vazduhu i čekaju da ih neko prepozna.

Autobiografija u mirisima zato nije samo lična priča. Ona je i priča o telu, o gradu, o porodici, o vremenu u kojem smo živeli.

Jer čovek može zaboraviti mnoge stvari:
lica, rečenice, čak i čitave godine života.

Ali mirisi imaju čudnu sposobnost da se vrate iz dubine pamćenja i tada, iznenada, ožive jedan davni svet.

Možda je zato miris najpoetičnije čulo koje imamo.

On je nevidljiv, ali traje.
Prolazan, ali uporan.
Tiho prisutan, a ipak snažniji od slike.

I možda je upravo zato moguće napisati jednu drugačiju autobiografiju — autobiografiju u mirisima.