Kako preživeti prodavnicu u stanju večitog raspakivanja

a sad, kao pauza, malo duhovitih apsurda 

 

Postoji trenutak u savremenom životu kada čovek shvati da prodavnica više nije mesto gde se roba kupuje, već mesto gde se roba — večito raspakuje.

Ulazite sa jasnom namerom: mleko, hleb, možda nešto sitno. Već na prvom koraku nailazite na paletu. Ne metaforički — stvarnu, drvenu, sa kutijama koje niko nije stigao da otvori, ali su već strateški raspoređene tako da blokiraju prolaz.

Kreće snalaženje.

Kupac u modernoj prodavnici više nije kupac, već učesnik u logističkoj operaciji. Provlačite se između kolica, preskačete kartone, naginjete se kao da izvodite neku vrstu lagane gimnastike za starije. Taj-či, na primer.Sve vreme pokušavate da ne oborite konzervu koja stoji na ivici civilizacije.

 

 

A onda — etikete

 

Ništa ne priprema čoveka za susret sa etiketom koja ne želi da napusti predmet. Ona nije zalepljena — ona je ugrađena u sudbinu proizvoda. Skidate je polako, pažljivo, zatim odlučno, potom nervozno. Ona se deli na slojeve, kao geološki preseci. Prvi sloj odlazi, drugi ostaje. Treći postaje lepljiva magla koja hvata sve: prste, nokte, strpljenje.

U tom trenutku čovek shvati da je došao do faze „doći do upotrebe“ — one tačke kada predmet više nije roba, ali još nije ni stvar. On je u međuprostoru, kao putnik bez pasoša.

Postoje razne tehnike: nokat, ivica stola, krpa, voda, pa čak i filozofsko odustajanje („neka ostane, šta me briga“). Ali etiketa ima jednu osobinu: ona se nikada ne predaje potpuno. Uvek ostavi trag. Kao sećanje na kupovinu.

I tako, između paleta i etiketa, savremeni čovek obavlja jedan od svojih najvažnijih rituala: pokušava da dođe do obične stvari. Do hleba koji nije iza kutije, do čaše bez lepka, do prostora kroz koji može da prođe bez strategije.

Na kraju, izlazite iz prodavnice sa kesom i blagim osećajem pobede. Ne zato što ste kupili šta vam treba, već zato što ste uspeli da se probijete kroz sistem.

I možda je to nova definicija kupovine:

ne uzeti robu — nego izvući je iz haosa i privesti svakodnevnom životu.

 

Kako otpakovati bilo koji proizvod

 Ah! To je misterija za svaki proizvod ponaosob.

Treba ti brzo komadić ćokolade. Ma kakvi! Sa koje strane cepnuti? Ako je, pak,  kartonaža, odakle početi. 

 

Za nas, koji nosimo naočare, svaki zahvat je teška muka, koja se rešava lupom. Kako pročitati deklaraciju, kako naći na tanušnoj plastici kojom je obavijen proizvod perforaciju, kako sa paste za zube ili šampona skinuti tanku foliju kad se jezičak za povlačenje savio, ili ga nema.

 

Kako odstraniti sve deklaracije sa odeće-obuće? Pa to su tone šuma posečene da bi se nešto spakovalo, obeležilo, rasklopilo, sklopilo.

 

U doba higijenske sterilnosti  i sveravnopravnosti jezika - proizvod postaje čudovište, ili možda devica koju treba razdevičiti.

 

Nameštaj se isporučuje u prahu. Tehnika nema gajtane. Mobilni više nemaju punjače.

 

Toalet papir i ubrusi se smanjuje toliko da svaki držač izgleda kao da su na njemu sve stvari skraćene. Svaki mesec bar za milimetar.

 

A na drugoj strani besne ratovi! Totlni haos i raspad na sve strane!