SVINJA I ZEC — PRLJAVO I ČISTO
Kao mala, kod bake i deke prisustvovala sam klanju praseta.
Nisam gledala čin.
Ali sam čula.
Ajaoj!
Taj zvuk mi je ostao zauvek.
Posle sam već gledala rasporivanje, šurenje, pretvaranje životinje u hranu. To tada nije bilo sakriveno iza stiroporske tacne i celofana. Znalo se šta je pre nekoliko sati bilo živo, a šta će sutra biti ručak.
I ko za đavola od hrane najviše volim - praseću glavu.
I ostrige.
Čovek je veoma komplikovana životinja.
PRLJAVA SVINJA
Svinja je jedna od retkih životinja čije ime može da uvredi gotovo sve.
„Svinjo!“
Prljav čovek je svinja. Proždrljiv čovek je svinja. Neuredan čovek je svinja.
Ali još je zanimljivije šta smo uradili sa njenom kućom.
„Pogledaj na šta ti liči stan! Svinjac!“
I tu moram priznati da čovek ponekad pogleda neku sobu i pomisli: pa dobro. Ovo zbilja jeste svinjac.
Samo što smo možda uvredili svinje.
Jer svinja se ne valja u blatu zato što uživa u prljavštini.
Svinje imaju vrlo ograničenu sposobnost znojenja. Valjanje u blatu pomaže im da se rashlade, a blato može doprineti i zaštiti kože. Kada imaju dovoljno prostora i odgovarajuće uslove, svinje prirodno razdvajaju prostor za odmor od prostora u kojem vrše nuždu.
Dakle: čovek vidi blato. Svinja vidi klima-uređaj.
SVINJA KAO IGRAČKA
Postoje plišane svinje.
Naravno.
Postoje roze prasence, Pepa, kasica-prasica i bezbroj nasmejanih crtanih svinja.
Ali svinja ipak nije osvojila dečju sobu kao zec.
Zec je mekan, beo. Zec je nevin.
Svinja je, zanimljivo, često završila i u korpi sa igračkama za pse: gumeno prase koje cikne kada ga pas zagrize.
Čak i kao igračka može da nastrada.
RELIGIJSKI ISPRAVNE MAČKE
U judaizmu i islamu svinja ima još težu biografiju: svinjsko meso pripada zabranjenoj hrani.
A meni se u Tunisu dogodilo nešto mnogo manje teološko.
Ponudila sam mačkama svinjsko meso. Imala sam neki zaostali sendvič za put.
Nisu htele da ga jedu.
Nisu znale šta je!
Religijski ispravne mačke!
A ONDA — ZEC
Nasuprot svinji stoji zec.
Čist.
Mekan.
Nežan.
Ćutljiv.
I, po mogućnosti, beo.
Samo što ništa od toga nije zoološka kategorija.
Kao dete sam, naravno, imala predstavu o tome koliko je veliki zec.
Zvonko.
Mali, simpatični, crtani zeka.
A onda sam prvi put videla pravog šumskog zeca.
Prepala sam se.
Ogroman!
To nije ono malo pufnasto stvorenje koje sam očekivala.
Jer smo u svojoj glavi prilično uspešno pomešali zeca i kunića.
Zec i kunić nisu ista životinja.
Zec je uglavnom veći, dugonog i napravljen za brz beg po otvorenom prostoru. Njegovi mladunci dolaze na svet sa dlakom i otvorenim očima.
Kunić je zdepastiji, živi u jazbinama, a njegovi mladunci rađaju se goli, slepi i bespomoćni.
A domaći „zekan“ kojeg držimo kao ljubimca zapravo je — kunić.
Zec bi verovatno imao primedbu na čitavu industriju proizvoda koji se prodaju pod njegovim imenom.
FUJ I JAO KAKO JE SLADAK
I sad dolazi nevolja sa našom podelom na prljavo i čisto.
Zec i kunić proizvode dve vrste izmeta.
Jedno su one poznate suve kuglice.
Drugo su mekane kuglice bogate hranljivim materijama koje životinja odmah ponovo pojede. To je normalan i važan deo varenja kod zečeva i kunića: tako ponovo prolaze kroz materijal nastao fermentacijom i izvlače hranljive sastojke koji bi inače bili izgubljeni.
Ne treba nam stručna reč.
Dovoljno je ovo: svinja se valja u blatu.
Fuj! Prljava svinja!
Zec jede jednu vrstu sopstvenog izmeta.
Jao, kako je sladak!
Estetika je čudo.
SEX I ZEC
„Množe se kao zečevi.“
Tu smo već stigli do seksa.
Zec i naročito kunić vekovima su simboli plodnosti, upravo zbog svoje reproduktivne sposobnosti. Kunići rano sazrevaju, mogu imati više legala, a u jednom leglu više mladunaca.
Čovek je to primetio. Naravno da je primetio.
Samo što je od životinje koja se uspešno razmnožava napravio i simbol seksualnosti.
A OTKUD ZEC U USKRSU?
Ovo me je uvek zbunjivalo.
Jaja razumem. Novi život. Kokoška ih nosi.
Ali otkud zec?
U Jevanđelju nema zeca koji na Uskrs raznosi šarena jaja.
Uskršnji zec kakvog danas poznajemo povezan je naročito sa nemačkim običajem Osterhase — uskršnjeg zeca koji donosi jaja; pisani trag o njemu postoji iz XVII veka. Kasnije se običaj proširio i pretvorio u današnjeg Easter Bunnyja.
Plodnost, proleće, novi život, jaja — sve se lepo kulturno spojilo.
Biološki nešto slabije.
Zec ne nosi jaja. Kokoška ih nosi.
Ali niko za Uskrs nije izmislio kokošku koja donosi zeca.
ŠTA NAM DAJU?
Od svinje smo uzimali gotovo sve.
Meso.
Mast.
Kožu.
Čekinje.
Od jednog praseta nastajala je čitava zimska ostava hrane.
Kod zeca opet moramo da pazimo šta govorimo.
Divljeg zeca smo lovili.
Kunića smo pripitomili i uzgajali zbog mesa i krzna, a kasnije smo ga pustili i u kuću kao ljubimca.
I tu nastaje još jedan paradoks.
Jednog kunića pojedemo.
Drugome damo ime.
Trećem kupimo igračku.
Biološka granica između tih sudbina mnogo je manja od one koju smo napravili u glavi.
A ŠTA KAŽU SVINJA I ZEC?
Svinja: grok-grok!
Zec: ...
Svinja grokće, skviči, ciči i ume da ispusti veoma snažne glasove.
Zec je mnogo ćutljiviji. Nije nem, ali nema svakodnevno glasanje koje čovek odmah prepoznaje kao mukanje ili njakanje. U velikom strahu ili bolu može prodorno da skviči ili vrisne.
A kada upozorava na opasnost, ima još jedan način.
Udara zadnjim nogama o zemlju.
Dakle, čak i kada zec ima nešto važno da kaže, ne mora da otvori usta.
Svinju smo proglasili prljavom jer se valja u blatu.
Zeca čistim jer je mekan.
Svinja se blatom hladi.
Zec jede jednu vrstu sopstvenog izmeta.
Jednu smo pretvorili u uvredu.
Drugog u plišanu igračku i vesnika Uskrsa.
A obe životinje smo jeli.
Možda bi životinjama bilo bolje kada bismo prestali da im pripisujemo ljudski moral.
A nama bi svakako bilo malo neprijatnije.
Sramota!
*
I da objasnim još nešto. Nisam vegetarijanac! Naprotiv. Volim meso. Nulta sam krvna grupa, ona koju popularno vole da zovu ‘pra’, mada nauka baš ne podržava tu zgodnu teoriju da nam krvna grupa određuje jelovnik.
Ovim tekstovima ne pokušavam nikoga da nagovorim da prestane da jede životinje. Pokušavam nešto drugo: da domaćim životinjama vratim dignitet.
I da ih razjasnim samoj sebi.
Jer možda možemo da jedemo životinju, a da se ne pretvaramo da pre toga nije bila živi stvor.
Нема коментара:
Постави коментар