AERODROM
Aerodrom je mesto na kojem čovek dobrovoljno pristaje na stvari na koje nigde drugde ne bi pristao.
Dođe nekoliko sati ranije da bi negde otišao.
Stane u red da bi dobio pravo da stane u sledeći red.
Pokaže pasoš. Pokaže kartu.
Ponovo pokaže pasoš. Ponovo pokaže kartu.
Skine jaknu.
Možda skine kaiš, sat, izbaci mobilni i sav svoj ponos.
Nekad izuje cipele.
Izvadi računar. Negde više ne mora da izvadi računar.
Tečnost stavi u kesicu. Negde više ne mora ni to.
Pravila nisu ista na svim aerodromima, što pravilo čini još zanimljivijim: putnik treba unapred da zna koje pravilo danas važi upravo ovde.
Sve u svemu oseća se kao da je kod nekog javnog lekara, sa stotinama ljudi okolo.
*
Najčuvenija je voda.
Do bezbednosne kontrole nosim flašicu vode.
Ne može.
Ostavim je na sto sa grobljem polupraznih flašica.
Prođem kontrolu.
Dvadeset metara dalje kupim drugu flašicu vode.
Može.
Voda je ponovo postala bezbedna.
Posebno volim vagu.
Moj kofer ima 24 kilograma. Ne može.
Izvadim džemper težak kilogram i obučem ga.
Sada kofer ima 23.
Može.
Avion, istina, i dalje prevozi isti broj kilograma. Samo se kilogram preselio iz kofera na mene.
Ako baš zatreba, u džepove mogu da stavim knjigu, punjač, telefon i još pola kuće.
Važno je da kofer poštuje propis.
Tu su zatim dimenzije ručnog prtljaga.
Torba mora da stane u određeni okvir.
Ako ne stane — problem.
Ako iz nje izvadim šal, obučem ga i torba sada stane — problem je nestao.
Šal je prešao granicu između opasne zapremine i potpuno dozvoljene veličine.
*
A aerodromska tehnologija stvorila je novu vrstu savršenog kruga.
Na šalteru kažu: „To morate preko aplikacije.“
U aplikaciji piše: „Za pomoć se obratite osoblju na aerodromu.“
Tada čovek prvi put razume pojam beskonačnosti.
Naravno da bezbednosna pravila na aerodromima imaju razlog.
Problem počinje kada se bezbednosna procedura pretvori u ritual čiju logiku putnik više ne može da prati, a mora bespogovorno da ga izvede.
I zato na aerodromu ne pitamo: Zašto?
Na aerodromu pitamo: Gde da stanem?
I stanemo, osećajući da smo pod stresom, uzrujani, i da smo se očas pretvorili u neku ljigavu tvar bez mozga.
*
O novonastalom lavirintu od traka, gde se mali prostor na volšeban način pretvara u veličinu fudbalskog igrališta, neću ni da govorim. Svaki mitski junak bio bi zapanjen modernom verzijom aerodromskog lavirinta, gde ga ne očekuje pobeda na kraju - nego bunkerski šalter.
Prilikom poslednjeg putovanja pretresali su mi ručni prtljag do iznemoglosti. Problem je bio majušni švajcarski predmet, koji nije multiperorez nego mali pribor za nokte.
A jednom sam napravila probu. Kao nakit nosila sam arapski lančić sa flašicom. To je zapravo pribor za šminkanje očiju. Ima, kad se otvori, ogromnu iglu za nanošenje crnila. Prošla sam bez ikakvog problema!
Нема коментара:
Постави коментар