PRIRODNO JE ZDRAVO
Jedna od najžilavijih savremenih nebuloza glasi: prirodno je zdravo.
Otrovna pečurka je prirodna.
Zmijski otrov je prirodan.
Arsen je prirodan.
Uragan je potpuno prirodan, mada ga još niko nije preporučio za jačanje imuniteta.
Ali „prirodno“ je odavno prestalo da bude obična reč. Postalo je gotovo sertifikat zdravstvene i moralne ispravnosti.
Prirodna kozmetika. Prirodni šećer. Prirodni sok. Prirodni preparat. Prirodni sastojci.
Čim je nešto prirodno, već smo nekako mirniji.
A onda počinje sezona zdravlja.
Jedno vreme valja aronija.
Aronija je svuda. Sok od aronije, džem od aronije, sušena aronija, prah od aronije. Čovek stiče utisak da je ljudski rod nekoliko hiljada godina jedva preživljavao samo zato što nije znao da aronija postoji.
Onda valja cimet.
Ne malo cimeta preko sutlijaša zato što lepo miriše. Ne!
Sada cimet reguliše ovo, popravlja ono, stavlja se u kafu, čaj, vodu, kašu, ujutru, uveče, pre jela, posle jela.
Za njim stiže đumbir. Pa kurkuma. Čia semenke. Goji bobice. Kokosovo ulje...
Svaka nova namirnica pojavljuje se kao da je upravo pronađen deo ljudskog organizma koji nam je do sada nedostajao.
A onda, posle nekoliko godina, neki od tih spasilaca tiho nestanu. Ne saznamo tačno ni kada ni zašto. Jednostavno više niko ne govori o njima.
Jer stigao je novi.
Ali zdravstvena moda ima i suprotan smer.
Postoje i sezonski neprijatelji.
Nešto što smo juče mirno jeli odjednom postane opasno.
Margarin.
Jedno vreme je puter bio strašan, a margarin moderan i zdrav.
Onda je margarin završio na optuženičkoj klupi.
Pa mast.
Pa se mast vratila.
Jaja su naročito imala buran život.
Jedi jaja. Ne jedi jaja. Samo belance. Žumance je opasno. Žumance ipak nije tako strašno.
Jedno jaje. Dva jajeta. Možda i više.
Jaje za to vreme ćuti.
Tu je i palmino ulje.
Godinama se nalazilo gotovo svuda, a da ga niko naročito nije primećivao.
Onda smo počeli da okrećemo svaku ambalažu.
PALMINO ULJE.
Kao da smo upravo pronašli tragove plutonijuma.
Sličnu sudbinu imali su ili imaju šećer, so, gluten, mleko, kafa, čokolada, crveno meso, krompir, hleb.
U jednom trenutku čovek više ne zna da li doručkuje ili učestvuje u rizičnom medicinskom eksperimentu.
A onda se pojavi novo istraživanje.
Naslov glasi otprilike:
NAUČNICI OTKRILI...
I sve počinje ispočetka.
Problem, naravno, nije u nauci.
Nauka upravo zato i postoji: da proverava, sumnja, ponavlja eksperimente, menja zaključke kada se pojave novi podaci i razlikuje verovatnoću od sigurnosti.
Problem nastaje negde na putu između naučnog rada i našeg tanjira.
Na tom putu nestanu količina, mera, uzrast, način pripreme, vrsta proizvoda, okolnosti i ona dosadna, neatraktivna činjenica da odgovor gotovo nikada nije samo „da“ ili „ne“.
Ostane naslov.
OVO JE NAJZDRAVIJA NAMIRNICA NA SVETU.
Ili:
OVU NAMIRNICU ODMAH IZBACITE IZ KUĆE.
Sredina slabo prolazi.
Niko neće kliknuti na: ovo možete da jedete u razumnim količinama, osim ako iz nekog razloga ne bi trebalo.
A možda je najveća nebuloza od svih ideja da ćemo, ako dovoljno pažljivo pratimo svaki novi savet, konačno pronaći savršeno zdrav način života.
Nećemo!
Za nekoliko godina nešto od današnjih spasilaca biće osumnjičeno. Nešto od današnjih krivaca biće pomilovano. Pojaviće se nešto novo za šta trenutno još nismo čuli.
I opet će nam neko saopštiti da je konačno pronađeno ono što je za nas najbolje.
Do sledeće sezone.
Jer nije problem što se znanje menja.
Problem je što nam se svaka njegova trenutna verzija prodaje kao večna istina.
Нема коментара:
Постави коментар