VILJUŠKA
Ne volim viljušku.
Znam da će mnoge iznenaditi, ali ona je moj najmanje omiljeni pribor za jelo.
Za mene postoje tri velika izuma za obedovanje: kašika, nož i štapići.
Viljuška mi je oduvek izgledala kao nedovršeni češalj.
Nije ni sasvim kašika, ni sasvim nož. Kao da se nije odlučila šta želi da bude.
Na nju gotovo ništa ne može lepo da stane. Grašak beži. Pirinač ispada. Supa je potpuno ignoriše. Čak i komad hrane koji uspe da nabode često sklizne pre nego što stigne do usta.
Pritom ume da bude i opasna. Može da ubode prst, nepce ili jezik. U dečjim rukama lako postane mač, koplje ili oružje.
Možda baš zato gotovo sve jedem kašikom.
Ako nije kašika, onda štapićima.
Njih, doduše, držim na svoj način. Nijedan učitelj u Kini ili Japanu verovatno ne bi bio zadovoljan mojom tehnikom, ali meni sasvim dobro služe.
Viljuška je mnogo mlađa od kašike.
Kašika prati čoveka hiljadama godina. Nož još duže.
Viljuška je dugo bila retkost. U Evropu je stigla iz Vizantije preko Italije, a mnogi su je u početku odbijali kao nepotrebnu, pa čak i pomalo đavolju spravu. Tek je renesansa polako pretvara u deo svakodnevnog pribora za jelo.
Danas je gotovo nezamisliv sto bez viljuške.
Ali ne i moj.
Kada mogu da biram, biram kašiku.
Ponekad nož.
Vrlo često štapiće.
Viljušku uzimam samo kada baš moram.
Možda je problem u meni.
A možda viljuška nikada nije dovršila svoju priču.
Za mene će zauvek ostati pomalo nalik češlju kome nedostaje druga polovina.
Istorija
Viljuške su postojale još u starom Egiptu, Grčkoj i Rimu, ali nisu služile za jelo već za prinošenje mesa ili kuvanje. Lična trpezarijska viljuška razvila se u Vizantiji, odakle je preko Italije stigla u zapadnu Evropu. Isprva je izazivala podsmeh, pa čak i osudu. Tek od XVII i XVIII veka postaje uobičajen deo evropskog pribora za jelo.
Vrste
- kuhinjska viljuška
- trpezarijska viljuška
- viljuška za ribu
- viljuška za kolače
- viljuška za voće
- viljuška za fondi
- viljuška za roštilj
- viljuška za serviranje
- dvokrake i trokrake istorijske viljuške
- savremene viljuške sa četiri zupca
Materijali
- drvo
- kost
- bronza
- gvožđe
- srebro
- zlato
- porcelan (drška)
- rožina
- nerđajući čelik
- titanijum
- plastika
- bambus
Zanimljivosti
- U srednjem veku mnogi Evropljani jeli su prstima i nožem.
- Katarina Mediči doprinela je širenju upotrebe viljuške na francuskom dvoru.
- U Kini, Japanu i Koreji štapići su i danas mnogo češći od viljuške.
- Postoje sklopive putne viljuške i kombinacije kašike i viljuške — spork.
- Viljuška je jedan od retkih predmeta koji može biti i pribor za jelo i baštenski alat.
Rečnik
srpski: viljuška
engleski: fork
francuski: fourchette
italijanski: forchetta
španski: tenedor
nemački: Gabel
ruski: вилка
ukrajinski: виделка
poljski: widelec
grčki: πιρούνι (piroúni)
turski: çatal (čatal)
arapski: شوكة (šawka)
kineski: 叉子 (chāzi)
japanski: フォーク (fōku)
Нема коментара:
Постави коментар