Ciklus - Bogatstvo svakodnevnih predmeta - KIŠOBRAN I SUNCOBRAN

 KIŠOBRAN I SUNCOBRAN

 

KIŠOBRAN I SUNCOBRAN

Ne nosim kišobran.

Volim da kisnem. Kiša mi nikada nije smetala. Naprotiv, često mi prija više od sunca. Ako baš lije kao iz kabla, obučem kabanicu.

Suncobran je sasvim druga priča. O njemu razmišljam još od detinjstva.

Da postoji nešto između čoveka i sunca, nešto što bi stvaralo ličnu hladovinu i omogućilo da se leti normalno hoda ulicom.

Možda upravo zato najviše volim stare suncobrane.

U mnogim delovima Azije kišobran i suncobran dugo nisu bili dva različita predmeta. Jedan isti štit čuvao je čoveka i od kiše i od sunca.

Neki su bili sasvim obični.

Neki prava mala umetnička dela.

Tibetanski ritualni suncobrani nisu služili samo kao zaštita od sunca. Bili su deo verskih obreda i simbol zaštite, dostojanstva i duhovnog mira.

Kineski papirni i lakovani suncobrani pretvarali su se u slike. Bambus, papir, lak i oslikane ptice, cvetovi ili planine činili su da čovek pod njima nosi mali komad umetnosti.

Malteški čipkani suncobrani bili su gotovo blizanci čipkanim lepezama. Jedni su pravili hlad, druge povetarac.

Kasnije su suncobrani rasli.

Sa ženskih šetnji preselili su se na plaže. Danas ispod njih više ne stane samo jedna osoba nego čitava porodica. Neki više liče na pagode ili baldahine nego na suncobrane.

Istovremeno su nastali i sasvim novi materijali. Danas postoje modeli sa posebnim UV zaštitnim slojevima, lagani kao pero, namenjeni upravo borbi protiv sve jačeg sunca.

Kišobran je imao drugačiju sudbinu.

Postao je štap, modni dodatak, znak gospodstva, džepni saputnik, sklopivi predmet koji stane u torbu.

I verovatno je predmet koji ljudi najčešće zaboravljaju.

U autobusu. Taksiju. Kafiću. Pozorištu. Kod prijatelja.

Čovek uđe sa kišobranom jer napolju pada kiša.

Izađe bez njega jer je prestala.

Negde, sigurno, postoji ogromno groblje izgubljenih kišobrana, baš kao što postoje skladišta izgubljenih kofera.

Kišobran je ušao i u umetnost.

Kod Renea Magrita na vrhu otvorenog kišobrana stoji čaša puna vode. Predmet koji odbija vodu nosi predmet koji je prima.

Borislav Pekić je u Besnilu običnom kišobranu dao mnogo veću ulogu od zaštite od kiše. U rukama engleskog džentlmena on postaje deo njegovog identiteta, reda i dostojanstva, dok se oko njega svet pretvara u haos.

A dizajneri su, naravno, učinili svoje.

Napravili su kišobrane koji svetle, menjaju boje, otvaraju se naopako, imaju neobične drške ili izgledaju kao skulpture.

Neki više liče na umetnička dela nego na predmete za svakodnevnu upotrebu.

Ja ipak i dalje maštam o nečem drugom.

Ne o boljem kišobranu. Niti o većem suncobranu.

Još od detinjstva želela sam da postoji lagano svemirsko odelo sa sopstvenim hlađenjem i grejanjem, sa velikim zaštitnim UV vizirom preko očiju. U njemu bih mogla da šetam i po najvećoj vrućini i po najvećoj hladnoći.

A negde sa strane... zakačila bih klips.

---

Rečnik

srpski: kišobran / suncobran
engleski: umbrella / parasol
francuski: parapluie / parasol
italijanski: ombrello / parasole
španski: paraguas / sombrilla
nemački: Regenschirm / Sonnenschirm
ruski: зонт / солнечный зонт
ukrajinski: парасоля / сонцезахисна парасоля
poljski: parasol
grčki: ομπρέλα (ombréla)
turski: şemsiye
arapski: مظلة (miẓalla)
kineski: 雨伞 (yǔsǎn) / 阳伞 (yángsǎn)
japanski: 傘 (kasa) / 日傘 (higasa)

 

* 

A možda suncobran još nije završio svoju evoluciju. Arhitekte i futuristi već decenijama zamišljaju gradove ili njihove delove pokrivene ogromnim providnim i poluprovidnim kupolama i membranama koje bi regulisale sunčevo zračenje i mikroklimu. Buckminster Fuller je još 1960. predlagao geodetsku kupolu nad delom Menhetna. Danas, u vreme sve žešćih toplotnih talasa, ta ideja više ne izgleda sasvim fantastično. Možda će poslednji potomak malog suncobrana koji nosimo iznad glave biti — suncobran iznad čitavog grada.