Ciklus NEBULOZE — ŠALTER

 

NEBULOZE — ŠALTER

Ako aerodrom ima pravila, šalter ima metafiziku.

Šalter nije komad nameštaja.

Šalter je granica između čoveka i dokumenta koji mu nedostaje.

Sa jedne strane ste vi.

Sa druge strane je osoba koja zna nešto što vi ne znate.

Između vas je otvor na staklu.

Dolazite po potvrdu A.

Za potvrdu A potrebna je potvrda B.

Odlično.

Gde se dobija potvrda B?

Ovde.

Ali da biste dobili potvrdu B, potrebno je da priložite potvrdu A.

Tu počinje administracija.

Administracija naročito voli dokument koji država već ima.

Država ga je izdala.

Država ga čuva.

Država zna da postoji.

Ali vi treba da odete u jednu državnu ustanovu, uzmete dokaz od države da država ima taj podatak i odnesete ga drugoj državnoj ustanovi.

Ponekad ga treba i kopirati.

Ponekad overiti kopiju.

Tako nastaje veličanstveni predmet: overena kopija originala.

Original postoji.

Kopija postoji.

Ali kopija mora dobiti potvrdu da verno liči na original koji upravo držite u drugoj ruci.

Posebnu kategoriju predstavlja formular.

U njemu postoji kućica koja se mora popuniti.

Pitanje se na vas ne odnosi.

Ostavite prazno.

Ne može, niste popunili sva polja.

Upišete „ne odnosi se“.

Ne može, dozvoljeni su samo brojevi.

Upišete nulu.

Netačan podatak.

Čovek tada poželi da pronađe osobu koja je napravila kućicu. I da mu...

Digitalizacija je trebalo da ukine šalter.

Nije.

Napravila je digitalni šalter.

Unesete korisničko ime. Lozinku. Kod. 

Kod koji je stigao telefonom.

Potvrdite da ste vi.

Sistem vas pita još jednom jeste li vi.

Vi tvrdite da jeste.

Sistem vam ne veruje.

Konačno uđete.

Kliknete na uslugu.

Usluga trenutno nije dostupna elektronskim putem.

Molimo obratite se nadležnoj službi.

Odete u nadležnu službu.

Tamo vas pitaju:

„A zašto niste podneli elektronski?“

Tu više nije reč o administraciji.

To je zen-budizam.

Najlepša je, ipak, rečenica:

„Fali vam jedan papir.“

Koji?

Papir koji niste znali da postoji.

Gde se dobija?

Na drugom mestu.

Kada?

Do dva.

Koliko je sati?

Dva i pet.

Dođite sutra.

I sutra ponovo stanete u red.

Jer šalter poseduje nešto što vi nemate.

Ne informaciju. Ne pečat. Ne papir.

Vreme.

Vaše.

Možda je zato administracija tako uspešna.

Čovek na kraju dobije dokument i ode srećan.

Ne zato što je sistem funkcionisao.

Nego zato što je izašao iz njega.

*

 

Kada je Pavić preminuo, za sve i svašta tražili su mi umrlicu. Već sam se bila navikla da dokazujem da je mrtav.

Ali administracija je u jednom trenutku prešla meru.

— Potrebna vam je trajna umrlica.

— Kakva umrlica?

— Trajna. Sa hologramom.

Tu sam oterala službenika u PM.

Rekla sam mu da trajnu umrlicu može da traži samo Hristosu i izašla.

*

Petnaestak godina kasnije zatrebao mi je izvod iz matične knjige rođenih, koji ja i dalje zovem krštenica.

U napomeni je pisalo da sam još u braku.

Milorad je tada već petnaest godina bio mrtav.

Dakle, reč udovica administrativno očigledno nije sasvim pouzdana kategorija.

Ja sam nešto drugo: trajno udata za mrtvog čoveka.

I sad je sve jasno. Njegova umrlica je trajna, a moj brak još traje.

Administracija je rešila pitanje života posle smrti.