ĆURKA, PATKA, GUSKA I PREPELICA — ČETIRI PTICE NA TANJIRU

Ćurku znam.

Patku znam.

Gusku znam.

Prepelicu, međutim, nisam sigurna da bih prepoznala kad bi mi došla na kafu.

Ali njena jaja prepoznajem.

Sramota! Za mene!

Ćuretinu veoma volim. Guščiju džigericu volim u svim oblicima. Patku jedem. Prepeličja jaja jedem, mada mi nikada nije bilo sasvim jasno zašto su ona tako važna. Mala su. Pegava. Lepa. Čovek ih stavi na sto i odmah deluju kao da su stigla iz neke bolje porodice.

Sa živim predstavnicima ove četiri vrste, međutim, nisam imala naročito prisne odnose.

Možda je tako i bolje.

Jer tri od četiri umeju da budu prilično nezgodne.

(A jel da su slike kičerske do daske!? Cakle se. Prava dečija radost.)

ĆURKA KOJA JE MOGLA BITI PAUN

Ćurka je nepravedno potcenjena ptica.

Tačnije — ćuran.

Kad se mužjak razmeće, raširi rep u lepezu, spusti krila, naduva perje i promeni čitavu siluetu. Po glavi i vratu ima gole kožne tvorevine koje mogu da menjaju izgled i boju.

Raskošna životinja.

Skoro paun.

Samo što smo paunu dali parkove, dvorce, slike i ukrasne vrtove, a ćuranu — rernu.

Ćurke su poreklom iz Severne Amerike. Njihovi divlji preci živeli su tamo mnogo pre dolaska Evropljana, a domaće ćurke razvijene su iz severnoameričkih populacija i bile su pripitomljene pre evropskog osvajanja Amerike.

Onda su stigle u Evropu.

I završile na prazničnom stolu.

Čudna je istorija životinje.

Jednog dana si veličanstvena američka ptica.

Nekoliko vekova kasnije neko te puni kestenjem.

(A tek ova sličica! Svako perce na svom mestu. Začešljana. Uparađena ćurka.)

ĆURAN IMA REPERTOAR

Ali mene kod ćurke možda još više od izgleda oduševljava — zvuk.

Ćuran nije ptica koja kaže jednu stvar.

Ćuran ima repertoar.

Grgolji.

Klikće.

Ćurka doziva.

Jato održava vezu različitim glasovima.

Mladi imaju visoke pozive.

Postoje glasovi za okupljanje, uzbunu, dozivanje, udvaranje i sukob. Kod divljih ćurki opisano je najmanje jedanaest čestih tipova oglašavanja: gobble, cluck, različiti yelp pozivi, cackle, purr, alarmni putt i drugi. Čak i tiho „predenje“ može da znači jedno dok ptice mirno traže hranu, a drugo kada postane glasno i brzo tokom borbe za položaj.

Dakle, ćuran ne grgolji bez veze.

On razgovara.

Mi samo ne govorimo ćureći.

A onda smo životinju sa prilično složenim sistemom komunikacije pretvorili u uvredu.

„Ćurko jedna!“

Najčešće ženu.

Naravno.

GUSKO JEDNA!

Guska je prošla slično.

„Gusko!“

Opet žena.

Glupa.

Naivna.

Smetena.

A guske baš i nisu naročito pogodne za ulogu bespomoćne budale.

Probajte da priđete gnezdu guske koja je odlučila da joj se ne dopadate.

Velika je.

Ima kljun.

Ima krila.

Ima vrat koji odjednom postane mnogo duži nego što ste očekivali.

I dolazi prema vama.

Tu se rasprava o inteligenciji obično završava.

Guske su društvene životinje, formiraju veze i vrlo ozbiljno mogu da brane partnera, teritoriju i mlade.

Mi smo od njih uzeli mnogo.

Meso.

Mast.

Jetru.

Perje.

Paperje.

A vekovima i pisaći pribor.

Guščijim perom ispisan je ogroman deo evropske istorije.

Guska je završila u šerpi, u jastuku i u knjizi.

A mi smo nju nazvali glupom.

Sramota!

A PATKA?

Za patku ne mogu da se setim tako velike srpske uvrede.

Postoji, doduše, vulgarna upotreba reči „patka“ za muški polni organ.

Zašto?

Pojma nemam.

I ne bih da izmišljam etimologiju samo zato što nam lepo ulazi u priču.

Ali patka je svakako dobila svoju komičnu reputaciju.

Gega se.

Kvače.

Ima pljosnat kljun.

Deluje dobroćudno.

A nije uvek.

Patke imaju hijerarhiju, teritorijalno ponašanje, sukobe i vrlo grubo seksualno ponašanje. Priroda, kao i obično, nije pročitala dečju slikovnicu pre nego što je napravila životinju.

I postoji još nešto što čovek lako zaboravi kada vidi patku na travnjaku.

Ona je vodena ptica.

Njoj voda nije dekoracija.

Patke i guske imaju snažnu potrebu za ponašanjima vezanim za vodu — između ostalog da umaču glavu i kupaju se — pa savremene preporuke za njihovo držanje posebno naglašavaju pristup otvorenoj vodi, odgovarajućoj podlozi i prostoru.

PREPELICA, KO SI TI?

A onda dolazimo do moje nepoznate.

Prepelice.

Prepelica je mala, zdepasta ptica zemlje, smeđih, žućkastih i tamnih šara koje je čine gotovo nevidljivom u travi.

Nema ćuranovu teatralnost.

Nema guskin vrat.

Nema pačji kljun.

Izgleda kao da je priroda uzela malu pticu i rekla:

Ti se, molim te, ne ističи.

Japanska prepelica, Coturnix japonica, danas se široko gaji zbog mesa i jaja.

I sad konačno razumem gde živi ta životinja čija jaja kupujemo u providnoj kutijici.

Ne mora da ima nekakav minijaturni kokošinjac iz bajke. Na farmama se prepelice drže u različitim zatvorenim sistemima, ali njihova priroda mnogo govori o tome šta im treba: prostor za kretanje, čvrsta podloga sa rastresitim materijalom, zaklon, mesto za nošenje jaja i fini materijal poput peska u kojem mogu da se kupaju u prašini. EFSA upravo zbog ograničavanja tih ponašanja preporučuje izbegavanje klasičnih kaveznih sistema.

Dakle, i prepelica ima svoje kupatilo.

Samo bez vode.

KUĆE ZA ČETIRI PTICE

Mi kažemo kokošinjac i svi znamo šta je.

Sa ostalom živinom je jezik manje uredan.

Postoje patkarnici i gusarnici, prostori za ćurke, živinarnici, volijere i različiti ograđeni ili zatvoreni objekti. Prepelicama se danas prave posebni prostori i volijere, naročito kada se vodi računa da mogu da čeprkaju, skrivaju se, prave gnezdo i kupaju u prašini.

A patki i guski treba rešiti i vodu.

Dakle, kuća za pticu nije samo krov nad glavom.

Mora nekako da dozvoli ptici da bude ptica.

(Danas sam bila u SBB da mi vrate N1 i NOVU na TV. Ušla voda u koaksijalni kabl, pa nam isključili, da ne saznamo istinu. K'o da smo mi ćurke? Ovce? I kao da nemamo raznorazne sprave i aplikacije na kojima možemo da pratimo vesti? Baš životinjska farna!)

NJENO VELIČANSTVO PREPELIČJE JAJE

Prepeličja jaja mi nikada nisu bila jasna.

Kokošje jaje razumem.

Jaje.

Veliko.

Praktično.

Od njega napravim doručak.

Prepeličje jaje izgleda kao da je Fabergé pokušao da napravi omlet.

Majušno.

Pegavo.

Svako malo drugačije.

Staviš šest na tanjir i dobiješ gastronomsku instalaciju.

Naravno da jesu hranljiva. To su jaja.

Ali njihova posebna čarolija nije u tome što su nekakav natprirodni koncentrat zdravlja.

Veliki deo njihove privlačnosti je očigledan čim ih pogledamo.

Lepa su.

Mala su.

Neobična su.

Od običnog zalogaja prave događaj.

Čovek je strašno lak na minijature.

GUSKA KOJA JE POSTALA DELIKATES

A ja volim guščiju džigericu.

U svim oblicima.

Tu više nema elegantnog zaobilaženja.

Foie gras se tradicionalno proizvodi od uvećane jetre pataka ili gusaka, a proizvodnja je povezana sa periodom intenzivnog hranjenja. Danas se najčešće koriste patke, mada je guska istorijski neraskidivo vezana za ovaj specijalitet. EFSA posebno navodi sisteme tokom perioda prekomernog hranjenja za foie gras kao problematične za dobrobit ptica, iako sama praksa prisilnog hranjenja nije bila predmet tog konkretnog naučnog mišljenja.

Ne moramo zbog toga da se pretvaramo da nikada ništa životinjsko ne jedemo.

Ovaj ciklus i nije napravljen da nam propisuje jelovnik.

Istina nije jelovnik.

Ali ako nešto volim da jedem, najmanje što mogu jeste da znam odakle dolazi.

ŠTA JE U MOJOJ JAKNI?

A onda perje.

Tu sam dugo imala jednostavnu predstavu:

guska — dobro.

patka — malo manje dobro.

Nije baš tako.

Kod jakni i jorgana važnije je kakvo je paperje, koliko je kvalitetno i koliko vazduha može da zarobi nego samo ime ptice. „Fill power“ meri zapreminu koju određena količina paperja može da postigne: što je veća sposobnost širenja, to se sa manjom masom može dobiti dobra izolacija. Vrlo kvalitetno guščije paperje može da dostigne naročito visoke vrednosti, ali kvalitetno pačje paperje takođe može biti odličan izolator.

A ja perjane jastuke ne podnosim.

Odvratni su mi.

Neću da spavam u ptici.

Hoću moderan veštački jastuk koji hladi.

Guska je već dala dovoljno.

(E ova sličica je lepa. Duhovita. Kao i procedura vraćanja N1 u SBB. Službenica je morala da popunjava na kompu milion prijava, verovatno DB, SNS, RIK, marketinške agencije... Kad je završila, pitala sam je da li je sve izvestila. "Jesam!" kaže, smejući se.)

AGRESIVNA ŽIVINA

Postoji nešto komično u činjenici da čovek može da se uplaši životinje koju posle pojede.

Ali može.

Guska može da nas pojuri.

Ćuran može da napadne.

Patka može da bude agresivna.

I mala prepelica ima svoje sukobe; kod odraslih prepelica čak je odnos mužjaka i ženki važan zbog agresije i neželjenog seksualnog ponašanja.

Nisu to hodajući proizvodi.

To su životinje sa teritorijama, partnerima, strahom, udvaranjem, sukobima i načinima komunikacije.

Tek kad ih stavimo u vitrinu supermarketa, postanu mirne.

PERJE KOJIM SMO PISALI

Guščije pero mi je posebno zanimljivo.

Jer čovek nije samo jeo gusku.

Njome je pisao.

Stotinama godina pero velike ptice bilo je jedan od osnovnih evropskih pisaćih instrumenata.

Naoštriš ga.

Umočiš u mastilo.

I pišeš.

Ljubavno pismo.

Račun.

Presudu.

Pesmu.

Roman.

Guska, koja u našem jeziku može biti sinonim za glupu ženu, pomogla nam je da zapišemo sopstvenu pamet.

To mi se čini kao prilično dobra osveta.

A ŠTA KAŽU?

Guska gače.

Patka kvače.

Za ćurku naš jezik ima različite izraze i onomatopeje, ali stvarna životinja ima mnogo bogatiji repertoar nego što staje u jednu reč.

A prepelica?

I ona se oglašava.

I te kako.

Samo što sam ja čitav život bolje poznavala njeno jaje nego njen glas.

To je, zapravo, problem ovog čitavog ciklusa.

Znamo proizvod.

Ne znamo životinju.

(E ovo je već kičerski hor! Televizijski ispravan, podoban, patriotski, gotovo crkveni. Svaka čast!)

ČETIRI PTICE NA TANJIRU

Od ćurke smo uzeli meso.

Od patke meso, mast, jetru, jaja i paperje.

Od guske meso, mast, jetru, jaja, perje, paperje — pa čak i sredstvo kojim smo pisali.

Od prepelice meso i ona majušna pegava jaja koja izgledaju mnogo važnije nego što su velika.

Sve četiri smo gajili zato što nam nešto daju.

Sve četiri smo prilagođavali svojim potrebama.

Sve četiri smo zatvarali u prostore koje smo mi napravili.

I sve četiri smo na kraju stavili na tanjir.

Ali pre tanjira bile su ptice.

Ćuran je širio rep.

Guska je branila svoje.

Patka je tražila vodu.

Prepelica se skrivala u travi i kupala u prašini.

Živele su svoje ptičje živote mnogo pre nego što smo odlučili šta ćemo od njih napraviti.

Paštetu.

Jaknu.

Jastuk.

Jaje.

Pečenje.

Pero za pisanje.

I uvredu.

Možda je red da ih makar jednom pogledamo pre nego što pogledamo jelovnik.

Ćurka.

Patka.

Guska.

Prepelica.

Dajmo im dignitet, zahvalnost i istinu.

I prepelici, konačno, lice.