Ciklus NEBULOZE — PUŠENJE

 

PUŠENJE

Pušenje je štetno po zdravlje.

Tu, zapravo, nema naročite nebuloze. Cigarete jesu štetne, duvanski dim sadrži čitav niz otrovnih materija i niko ozbiljan danas neće tvrditi suprotno.

Nebuloza počinje nešto kasnije.

U jednom trenutku cigareta je prestala da bude samo zdravstveni problem i postala gotovo moralni prestup protiv planete.

Pušač zagađuje vazduh.

Tačno.

Automobil zagađuje vazduh. Kamion zagađuje vazduh. Avion zagađuje vazduh. Kruzer zagađuje vazduh. Fabrika zagađuje vazduh. Termoelektrana zagađuje vazduh. Deponija zagađuje vazduh. Spaljivanje otpada zagađuje vazduh. Rudnici, cementare, građevina, grejanje, industrijska poljoprivreda i proizvodnja milijardi tona robe zagađuju vazduh, vodu ili zemlju.

Čak i krave proizvode metan.

Ali krava još nije isterana ispred restorana.

Pušač jeste.

I tu počinje jedan od neobičnijih društvenih eksperimenata našeg vremena.

Pušenje nije ilegalno. Država prodaju cigareta dozvoljava, kontroliše je i od nje naplaćuje vrlo ozbiljne akcize. Dakle, građaninu je dozvoljeno da kupi proizvod, država na tom proizvodu zaradi, a onda građanin sa legalno kupljenim proizvodom počinje da traži mesto na kojem sme da ga upotrebi.

U Mađarskoj sam videla rešenje gotovo geometrijske preciznosti.

Ispred kafića, dovoljno daleko od ulaza, na zemlji postoji krug za pušača.

Staneš u krug.

Pušiš.

Izađeš iz kruga — više ne valja.

Nikada nisam sasvim razumela šta se događa sa dimom na njegovoj ivici. Da li poznaje propise? Da li se zaustavi? Da li se vrati pušaču?

Taj krug sam shvatila kao oznaku za čoveka koji je na nekoliko minuta izdvojen iz normalnog građanskog prostora.

U Mađarskoj mi se dogodilo i nešto bolje.

Bila je mećava. Stajala sam ispred ulaza u metro i pušila. Samo sam malo sklonila glavu pod nadstrešnicu da mi sneg ne pada pravo na cigaretu.

Komunalna policija pojavila se gotovo trenutno.

Dokumenta.

Kazna.

Nisam opljačkala metro. Nisam ga zapalila. Nisam čak ni ušla u njega sa cigaretom.

Samo sam nekoliko centimetara pogrešno rasporedila glavu.

U isto vreme, u ugostiteljskom objektu možete da naručujete alkohol dokle god vam ga služe. Alkohol je takođe zdravstveni rizik, a prekomerno pijenje može ozbiljno ugroziti i druge ljude. Možete se napiti, možete pasti pod sto, možete povraćati. Možete potom čak pokušati da sednete za volan — što jeste protivzakonito i veoma opasno — ali sistem će vas zaustaviti samo ako vas otkrije.

Sa cigaretom je lakše.

Dim se vidi.

Možda je u tome deo tajne.

Onda su stigle elektronske cigarete i vejpovi i napravili dodatni haos.

Negde smeju tamo gde cigareta ne sme. Negde su izjednačeni sa cigaretama. Negde postoje posebna pravila. Neki sadrže nikotin, neki ne; ne proizvode duvanski dim nego aerosol, koji opet nije obična vodena para.

Ali izgleda kao dim.

A ponekad miriše na jagodu.

I zakonodavac ponovo mora da odluči šta mu je važnije: hemija, miris, nikotin, sagorevanje ili sama činjenica da čoveku nešto izlazi iz usta.

Marihuana proizvodi su još lepši paradoks. U pojedinim zemljama njena upotreba je legalizovana ili dekriminalizovana, u drugima je strogo zabranjena, a medicinska upotreba ima sasvim treći status.

Tako dolazimo do neobične mogućnosti da budućnost izgleda ovako: čovek sme da puši jednu biljku, ali ne sme drugu.

Ne zato što dim jedne poznaje granice pušačkog kruga.

Nego zato što smo promenili propise i značenja.

I sve vreme iza njega prolaze automobili, iznad njega avioni, negde daleko dimi termoelektrana, kontejnerski brod prevozi desetine hiljada kutija preko okeana, deponija ispušta gasove, klima-uređaji hlade grad koji se zagreva, a jedna krava sasvim nezainteresovano proizvodi metan.

Usred svega toga stoji čovek sa cigaretom.

On je pronađen!

Zagađivač!

Možda zato što je jedini dovoljno mali da ga možemo nacrtati u krug.