VRSTE ZAVOĐENJA I deo — Od pogleda do ljubavnih ludosti

 

VRSTE ZAVOĐENJA

I deo — Od pogleda do ljubavnih ludosti

 

Očijukanje 

 

Zavođenje je jedna od najstarijih ljudskih veština. Starija od pisma, starija od bontona, a verovatno i od pristojnog ponašanja.

Čovek je, po svoj prilici, pokušavao da zavede drugog čoveka mnogo pre nego što je naučio da mu objasni šta zapravo hoće.

I od tada se nije mnogo promenio.

Promenila su se sredstva. Nekada se slalo cveće, danas se šalju emotikoni. Nekada se stajalo pod prozorom sa gitarom, danas se proverava da li je poruka pročitana. Nekada se slučajno ispuštala maramica, danas se slučajno lajkuje fotografija stara sedam godina.

Ali cilj je isti: privući nečiju pažnju, izdvojiti se iz gomile i postati osoba na koju će neko misliti i kada nismo prisutni.

Sve najčešće počinje pogledom.

Ne bilo kakvim. Pogled mora trajati dovoljno dugo da bude primećen, ali ne toliko dugo da izazove potrebu za pozivanjem obezbeđenja.

Jedan pogled kaže: „Vidim te.“

Drugi: „Zanimljiv si mi.“

Treći, ako se pravilno upotrebi, može da zameni nekoliko stranica ljubavne prepiske.

Pogled, međutim, nije dovoljan. Potrebno je i umeće skretanja pogleda. Jer zavođenje često počiva na tome da se nešto pokaže, a nešto uskrati.

Zatim dolaze sitni pokreti.

Naginjanje prema sagovorniku. Nameštanje kose. Dodirivanje čaše. Pomeranje stolice za nekoliko centimetara bliže.

Taj poslednji manevar posebno je zanimljiv. Čovek može tokom jednog razgovora toliko puta pomeriti stolicu da se na kraju nađe na sasvim drugoj strani stola, a da pritom tvrdi kako ništa nije nameravao.

Tu je i slučajni dodir.

Slučajnost je, inače, jedan od najzaposlenijih saradnika zavođenja.

Slučajno se dodirnu ruke. Slučajno se sedne jedno pored drugog. Slučajno se krene istim putem. Slučajno se zaboravi neka stvar, pa se mora ponovo doći.

Naravno, sve ovo ima smisla samo ako je obostrano prijatno. Neželjeni dodir nije zavođenje, nego neprijatnost.

A onda nastupa glas.

Postoje ljudi koji zavode načinom na koji izgovaraju sasvim obične reči. Nije presudno šta govore, nego kako. Jedno „dobro jutro“ može zvučati kao administrativno obaveštenje, a može kao početak ljubavnog romana.

Šapat ima posebnu reputaciju, mada je vrlo nepraktičan u bučnim restoranima.

Neki zavode komplimentima. Drugi pažljivim slušanjem. Treći time što umeju da postave pitanje na koje niko ranije nije pomislio.

A ima i onih koji pokušavaju da fasciniraju sagovornika sopstvenim znanjem, što ponekad uspeva, naročito ako sagovornik može da dođe do reči.

Humor je jedan od najuspešnijih oblika zavođenja.

Čovek koji ume da nas nasmeje već je obavio pola posla. Smeh stvara bliskost, ruši ukočenost i pretvara strance u saučesnike.

Naročito je opasno kada dvoje ljudi počnu da se smeju nečemu što niko drugi ne razume.

Tada nastaje zajednička tajna.

A zajednička tajna ume da bude intimnija od zagrljaja.

I intelektualno nadmetanje može biti zavođenje. Dvoje ljudi raspravlja se o knjizi, filmu ili politici, jedno drugom protivureče, izazivaju se, dokazuju i osporavaju.

Posmatrač misli da prisustvuje svađi.

Oni, međutim, možda upravo flertuju.

Postoji i zavođenje namernom nespretnošću.

Neko ne ume da otvori flašu. Neko traži pomoć oko kaputa. Neko se pretvara da ne razume jednostavnu stvar samo da bi dobio još pet minuta razgovora.

Ponekad je nespretnost zaista nespretnost.

A ponekad je režija.

Hrana zaslužuje posebno poglavlje u istoriji zavođenja.

Romantična večera, sveće, vino, lepo postavljen sto — čitava industrija počiva na pretpostavci da ljubav bolje napreduje uz dobar jelovnik.

Ali postoji i druga vrsta kulinarskog zavođenja.

Čovek priprema jelo koje druga osoba voli. Pamti da ne podnosi beli luk. Zna kako pije kafu. Ostavlja joj poslednji komad kolača.

To su sitnice koje često govore više od velikih izjava.

Mada ni velika izjava nije na odmet, pod uslovom da ne stigne baš dok sagovornik pokušava da proguta zalogaj.

Pokloni su još jedan stari instrument.

Cveće, knjige, parfemi, rukom napisana pisma, neobične sitnice pronađene na putovanju.

Najuspešniji poklon nije nužno najskuplji. To je onaj koji pokazuje da smo nekoga pažljivo posmatrali.

Poklon može reći: „Setio sam te se.“

Ali može reći i: „Pogledaj koliko sam potrošio.“

Razlika je ogromna.

Parfemi imaju posebno mesto u zavođenju.

Miris može prizvati uspomenu brže nego fotografija. Dovoljno je da neko prođe pored nas i da nas poznati parfem vrati godinama unazad.

Često se govori i o feromonima, mada nauka nije pouzdano potvrdila postojanje ljudskih seksualnih feromona koji deluju onako jednostavno kako to obećavaju reklame.

Što, naravno, nije sprečilo proizvođače parfema da prodaju čitave bočice ljubavne sudbine.

Odeća je posebna priča.

Neko zavodi elegancijom. Neko nemarom. Neko savršeno odabranom bojom, neko otkopčanim dugmetom.

Ponekad je najzavodljivije upravo ono što nije pokazano.

Zato je istorija donjeg rublja istovremeno istorija mode, erotike, mašte i izuzetno komplikovanih kopčanja.

A ples?

Ples je razgovor tela u kojem reči često samo smetaju.

Nekada su balovi pružali retku društveno dozvoljenu priliku da se dvoje ljudi dodirne. Danas su pravila slobodnija, ali je uzbuđenje prvog zajedničkog plesa ostalo.

Pisma su nekada bila velika pozornica zavođenja.

Pisala su se dugo, prepravljala, mirisala, skrivala, čuvala u fiokama. Poštar je bio važna ličnost u ljubavnom životu.

Danas imamo poruke.

One stižu odmah, što je tehnički napredak, ali emocionalno često predstavlja katastrofu.

Jer sada možemo tačno videti da je neko pročitao našu poruku i odlučio da nam ne odgovori.

Postoje i oni koji zavode odsustvom.

Pojave se, ostave utisak, pa nestanu.

Drugi pokušavaju da izazovu ljubomoru.

Treći se ponašaju kao da su potpuno nezainteresovani.

Sve su to rizične strategije. Jer osoba koju pokušavamo da osvojimo može jednostavno zaključiti da nismo zainteresovani — i otići.

Najveći spektakli zavođenja podrazumevaju serenade, javne izjave, ogromne bukete, putovanja preko pola sveta i druga dela koja u romantičnom filmu izgledaju veličanstveno, a u stvarnom životu zahtevaju ozbiljnu logistiku.

Ipak, najzanimljivije zavođenje ponekad se dogodi bez ikakve namere.

Neko se nasmeje. Nekome pomogne. Pokaže dobrotu prema životinji. Pažljivo sasluša starog čoveka. Uradi nešto nesebično, ne znajući da ga neko posmatra.

I upravo tada postane neodoljiv.

Jer sve tehnike zavođenja imaju jednu slabost.

Kada se previše vidi da su tehnike, prestaju da deluju.

A kada je čovek zaista zanimljiv, duhovit, pažljiv ili nežan, može zavesti nekoga i dok pokušava da pronađe izgubljene ključeve.

Pod uslovom, naravno, da ne optuži tu osobu da ih je ukrala.

Nastavlja se: II deo — Veliki zavodnici i njihove male tajne.