KUĆA ZA AVGUST 2027.

 

TRAŽI SE KUĆA ZA AVGUST 2027.

 Za tri odrasle osobe i malog psa

 

Tražim kuću.

Doduše, kuća mora da bude na najmanje 700 metara nadmorske visine, jer je avgust, a ja ne volim avgust. Najradije bih ga provela na Grenlandu, ali tamo nemam bazen, kačamak ni kajmak.

Kuća mora da prima pse.

To je prvi uslov. Pas se zove Vasa, mali je, ali ne zna da je mali.

Kuća treba da bude jednospratna. Ne želim stepenice. Boli me koleno Treba da ima dve spavaće sobe i jednu veliku zajedničku prostoriju: dnevnu sobu, kuhinju i trpezariju zajedno. Ne tri male prostorije u kojima se ljudi međusobno traže, nego jednu veliku u kojoj se živi.

Može biti ultramoderna ili stara i dobro renovirana. Nemam ništa protiv prošlosti pod uslovom da su instalacije iz sadašnjosti.

 

(Molim da se obrati pažnja da kuća ima dve klime. Jedna u dnevnoj, druga smeštena da može ohladiti spavaće sobe. Nemojte mi dokazivati da klime nisu potrebne. Došlo je dotle da su nepohodne i na Kopaoniku, a kamo li niže.)

 Prozori moraju imati dobre, hotelske, potpuno neprozirne zavese. Sunce je lepo na fotografijama. U avgustu ne mora da mi ulazi u spavaću sobu.

Kupatilo treba da bude dovoljno veliko.

Ne zahtevam spa-centar.

Zahtevam samo da imam gde da stavim kozmetiku i šminku, a da pola toga ne završi u lavabou.

• 
  

Napolju počinje ozbiljniji deo.

Kuća mora imati bazen.

 

Đakuzi može, ali nije presudan. Bazen jeste.

U bazen se mora ulaziti bez akrobacija: široke, stabilne stepenice ili pristojne merdevine sa dobrim rukohvatom.

Oko bazena moraju biti ležaljke i stolice sa vodootpornim dušecima. Ako noću moram da unosim jastuke u kuću, onda to nije odmor nego zaposlenje.

Dvorište mora biti ograđeno i, koliko je moguće, nevidljivo spolja.

Ne želim da gledam prolaznike, a još manje želim da prolaznici gledaju mene.

Parking je u dvorištu ili pored kuće.

Kuća mora imati dobru, duboku, natkrivenu verandu sa velikim stolom za obedovanje. Ne tendu koja štiti od sunca između 11.17 i 11.43, nego pravi krov pod kojim može da se sedi i kada pada kiša.

 

Negde u dvorištu trebalo bi da postoji i šumarak.

U šumarku garnitura za sedenje.

Tu bih čitala, pila kafu i gledala psa.

Veverice su dobrodošle.

One bi bile zadužene za Vasinu fizičku i mentalnu aktivnost: on bi ih jurio, one bi pobegle uz drvo, a on bi stajao ispod i besneo zbog očigledne nepravde prirode koja je vevericama dala sposobnost penjanja, a njemu nije.

 

Komarci nisu dobrodošli.

Stršljenovi naročito nisu dobrodošli.

Znam da vlasnik kuće ne može da potpiše ugovor sa insektima, ali neka učini što može.

• 
  

Volela bih i mali voćnjak.

Ne plantažu.

Nekoliko jabuka, šljiva, možda maline. Dovoljno da ujutru izađem i uberem nešto što nije prethodno bilo u plastičnoj kutiji.

Bila bih srećna da voda iz česme može da se pije.

A ako dvorište ima svoju česmu, još bolje.

Česme u dvorištu volim iz razloga koje ne umem da objasnim.

• 
  

Doručak ne bih spremala.

Neko bi trebalo da mi ga donese.

Ne švedski sto, ne jaje na oko sa dve kriške industrijskog hleba i trouglom putera u foliji.

Domaći doručak.

Jednog jutra kačamak i kajmak.

Drugog uštipci sa šećerom u prahu.

Trećeg prženice sa kozijim sirom.

Može i nešto četvrto. Nisam dogmatična.

 

U blizini bi trebalo da postoji kafanica sa dobrim pečenjem i roštiljem. Ne restoran sa „konceptom“. Kafanica.

I bakalnica.

Jer čoveku uvek zafali voda, jogurt, sladoled, nešto za psa ili nešto što je bio potpuno siguran da je poneo.

• 
  

Dakle, vrlo jednostavno.

Jednospratna kuća na planini, dve spavaće sobe, velika dnevna soba sa kuhinjom i trpezarijom, bazen sa stepenicama i rukohvatom, duboka veranda, šumarak, voćnjak, pitka voda, dobra kafanica, bakalnica, doručak koji stiže do kuće, potpuna privatnost, bez komaraca i stršljenova, sa nekoliko veverica.

Za tri odrasle osobe i jednog psa.

U avgustu 2027.

Ne tražim mnogo.

Samo sam precizna.

 

 P. S. Ako neko ima sličnu kuću, nek mi napiše u komentaru posta. Zakupila bih je na mesec dana. Bežanija iz Beograda!