Jastuk
Čovek provede gotovo trećinu života na jastuku, a retko kada pomisli da i on ima svoju istoriju.
Na jastuk spuštamo glavu prvog dana života. Na njemu sanjamo, čitamo, tugujemo, volimo, ozdravljamo, putujemo. Na njemu se odmaramo posle napornog dana, a ponekad i zauvek zatvorimo oči. Toliko je blizu čoveku da ga gotovo i ne primećujemo.
Tu su jastuci za novorođenčad, dečji jastuci, perjani, vuneni, pamučni, svileni, anatomski, ortopedski, od memorijske pene, punjeni heljdinim ljuskama — meni nepodnošljivi, lavandom ili kamilicom, veliki, mali, tvrdi i meki.
Na put nas prate hotelski jastuci, putni jastuci, avionski jastuci oko vrata, kamperski jastuci na naduvavanje, jastuci za brodove i jahte.
U minhenskom hotelu Four Seasons postojao je čak i meni jastuka (pillow menu). Pavić je svake večeri naručivao drugi. Kao da nije birao samo na čemu će spavati, nego i kakav će san te noći imati.
Čitanju i radu služe jastuci za čitanje u krevetu, jastučići za držanje knjige, jastučići za tablet, jastuci za kompjuterske i gejmerske stolice, lumbalni jastuci za leđa i jastučići za zglobove ispred tastature.
Posebnu porodicu čine jastuci za zdravlje: trudnički jastuci, jastuci za dojenje, jastuci za kolena, vrat i leđa, antidekubitalni, rashladni i grejni jastuci, jastuci za invalidska kolica, za vozače i bicikliste.
Sasvim drugi život imaju ukrasni jastuci. Naseljavaju sofe, fotelje, stolice i klupe, baštenski nameštaj, ležaljke, prozorske klupe i ljuljaške.
Jastuk, međutim, ne pripada samo čoveku. Jastuci za pse i mačke nalaze se u njihovim korpama, kućicama i transporterima.
I tu se njegova upotreba ne završava. Jastučići nose burme na venčanju, čuvaju satove, nakit i ordenje i izlažu dragocenosti u muzejskim vitrinama.
Najmanji među njima možda uopšte nije namenjen glavi: jastuče za igle. Malo krojačko jastuče, puno igala i čioda, možda je najudaljeniji rođak velikog perjanog jastuka na kojem spavamo.
Na nekima spavamo.
Na nekima čitamo.
Na nekima putujemo.
Neki čuvaju naše telo.
Drugi naše uspomene.
A neki samo jednu jedinu iglu.
Za mene nema lepše jastučnice od one sašivene od egipatskog pamuka. Kada spustim glavu na nju, imam utisak da je i san postao mekši.
Jastuk, naravno, nije izum našeg vremena.
Bilo ih je punjenih slamom, kukuruzovinom i perjem; dvorskih, od svile i somota sa zlatovezom; orijentalnih podnih, na kojima se sedelo, razgovaralo i pio čaj; molitvenih za klečanje; tvrdih monaških. Putnički zavežljaj mogao je da postane jastuk, kao i vojnički ranac. U nekim kulturama jastuk čak nije morao biti mekan: kameni i drveni uzglavnici vekovima su korišćeni u Aziji.
Jastuke nalazimo i na slikama starih majstora, na ikonama, u kraljevskim odajama, na odrima svetaca, u haremima, na pozornicama, u lutkarskim predstavama i na filmskom platnu.
Ima ih u bajkama, narodnim pričama i uspavankama, u romanima, pesmama i dnevnicima, u ljubavnim i oproštajnim pismima. Na njima se sanjaju najlepši i najteži snovi.
Jastuci su ostavili trag i u jeziku. Kažemo: prespavati na tome, meko kao jastuk, glava na jastuku, jastuk bez snova, plakati u jastuk, okrenuti drugu stranu jastuka, kao da je taj obični predmet postao mera utehe, odmora, ćutanja i razmišljanja.
Jastuk
srpski: jastuk
engleski: pillow
francuski: oreiller
italijanski: cuscino
španski: almohada
portugalski: almofada
nemački: Kissen
ruski: подушка
ukrajinski: подушка
poljski: poduszka
češki: polštář
slovački: vankúš
slovenački: vzglavnik / blazina
mađarski: párna
rumunski: pernă
grčki: μαξιλάρι
turski: yastık
arapski: وسادة (wasāda)
persijski: بالش (bālesh)
hebrejski: כרית (karit)
kineski: 枕头 (zhěntou)
japanski: 枕 (makura)
korejski: 베개 (begae)
*
Recite mi na kakvom jastuku spavate i reći ću vam kako sanjate!
