Razlika

(mala ljubavna priča) 

Nismo se sreli u isto vreme.
Ni u istoj dobi.
Ni sa istim zalihama budućnosti.

On je imao trideset jednu godinu više od mene —
što znači da je znao kako stvari završavaju,
a ja sam još verovala da se završeci mogu odlagati.

Susret se nije dogodio u prostoru, nego u pukotini:
između rečenice i pogleda,
između rukopisa i mog daha dok ga čitam,
između njegovog iskustva i moje neopreznosti.

Bio je to zapanjujući susret u vremenu koje ne poštuje kalendar.
On je dolazio iz budućnosti koju sam ja tek učila da zamislim,
a ja sam bila njegova zakasnela mladost,
ona koja dolazi kad više nije potrebna —
ali je prepoznata.

Razlika u godinama nije bila prepreka.
Bila je dokaz.
Da se ljubav ne događa među jednakima,
nego među onima koji se preklapaju samo u jednoj tački:
u istini.

On je znao šta će nestati.
Ja sam znala šta tek počinje.
Zajedno smo stajali na ivici tog znanja,
kao dvoje koji gledaju isto more,
ali s različitih obala vremena.

Nije to bila ljubav koja traži trajanje.
Bila je to ljubav koja prepoznaje.
I to je bilo dovoljno.

Jer neki susreti nisu tu da traju,
nego da potvrde da su se —
uprkos svemu —
zaista dogodili.