ARHEOLOŠKA OTKRIĆA U 2025.

 

Belize – Kraljevska majanska grobnica (Caracol)
Grobnica vladara iz IV veka otkriva kako su moć i kosmologija bile nerazdvojive u majanskom svetu: vlast je bila ritual, a smrt produžetak politike.

---

Egipat – Nova komora u kompleksu Tutmozisa II (Luksor)
Otkriveni fragmenti grobne arhitekture pomeraju granicu onoga što znamo o „zaboravljenim“ faraonima i hijerarhiji moći u ranom Novom carstvu.

---

Egipat – Najstariji genetski materijal mumija
Analiza DNK daje prvi uvid u biološko poreklo drevnih Egipćana — istorija tela konačno govori uporedo sa istorijom bogova.

---

Turska – Karahantepe (neolitsko naselje)
Još jedno mesto koje potvrđuje da su ritual i zajednica prethodili gradu: ljudi su se prvo okupljali oko smisla, pa tek onda oko zidova.

---

Kipar – Svetilište Apolona
Novo identifikovani delovi hrama svedoče o prelazu između paganskih i kasnijih religijskih praksi — bogovi se menjaju sporije nego arhitektura.

---

Srbija – Rimski grob u Nišu
Diskretno, ali važno otkriće: Niš se još jednom potvrđuje kao tačka gde se imperija ogledala u provinciji, a večnost u svakodnevici.

---

Izrael – Hipos (Svetа zemlja)
Nalazi iz kasne antike pokazuju kako se grad raspadao polako, dok su vere i običaji još dugo koegzistirali u istom prostoru.

---

***

Rondel star hiljadama godina krije zapanjujući rimski grob – okolina Niša

Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš saopštio je da su arheolozi dosadašnjim arheološkim iskopavanjima gotovo u potpunosti istražili praistorijski arheološki lokalitet sa sistemom rovova i palisada u vidu koncentričnih krugova na arheloškom lokalitetu Orničje, kod sela Malča.

Arheološki lokalitet tipa rondel, kazali su, na lokalitetu Orničje sačinjen je od tri prstena rovova, u vidu tri koncentrična kruga.

"Posebno značajno je otkriće rimskog groba u središnjem delu praistorijskog rondela što je bilo veoma iznenađujuće i svakako daje jednu potpuno novu dimenziju značaja ovom posebnom arheološkom otkriću", istaknuto je u saopštenju Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš.Dodali su da se na osnovu preliminarne obrade pokretnog arheološkog materijala, rondel može bliže opredeliti u period eneolita.( Eneolit, bakarno doba ili halkolit u starijoj literaturi nazivano i „kameno bakarno doba“, zbog uporedne upotrebe bakra i kamena. 4. i 3. milenijum p.n.e.)

https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/4223007-sok-otkrice-kod-malce-iznenadilo-strucnjake-rondel-star-hiljadama-godina-krije-zapanjujuci-rimski-grob

*** 

Arheologija kao autobiografija čovečanstva

Arheologija nije nauka o prošlosti. Ona je naša odložena ispovest.
Sve ono što nismo umeli da priznamo dok smo živeli — ostavili smo u zemlji.

Kada kopamo, ne tražimo predmete, već rečenice koje smo prekinuli.
Gradovi koje smo napustili nisu propali zato što su bili slabi, već zato što smo verovali da smo večni.
Grobnice nisu dokaz smrti, nego dokaz ambicije da se smrt preživi simbolom.

Čovečanstvo je pisalo svoju autobiografiju bez namere da je ikada čita.
Zato su prva poglavlja uklesana u kamen, sledeća u glinu, a kasnija u pepeo.
Svaka civilizacija je verovala da počinje od sebe — i svaka je završila kao fusnota.

Arheolog, zapravo, ne otkriva prošlost.
On sluša kako se sadašnjost brani od zaborava.

U neolitskim hramovima vidimo da je smisao postojao pre kuće.
U carskim grobnicama — da je moć uvek sumnjala u sopstveni kraj.
U porušenim gradovima — da su bogovi trajali kraće od zidova, a ideje kraće od straha.

Najiskrenije o sebi govorimo tek kada nas više nema.
Tada predmeti preuzimaju reč.
Oni svedoče bez patetike, bez opravdanja, bez želje da se dopadnu.

Arheologija je jedina autobiografija u kojoj autor ne može da laže —
jer više nije živ da bi se branio.

I zato svaki novi nalaz nije otkriće prošlosti,
nego ogledalo budućnosti:
onoga kako ćemo i mi jednog dana izgledati
nekome ko nas nikada nije upoznao,
ali će nas savršeno razumeti.