Luksuz kao etika

(lični zapisi)

1.
Luksuz nije kada imaš više.
Luksuz je kada ne moraš.

Ne moraš da odgovoriš odmah.
Ne moraš da se dopadneš.
Ne moraš da budeš u toku.

2.
Najskuplja stvar koju posedujem je tempo.
Svoj.

On ne prati sezonske rasprodaje, algoritme ni tuđe uznemirenosti.
On dopušta da dan ostane neiskorišćen — i time tačan.

3.
Luksuz je i kada ne objašnjavaš svoj mir.
Kada te ne zanima da li se nekome čini zasluženim.

Mir koji traži opravdanje već je izgubljen.

4.
Volim lepe stvari.
Ne zato što su skupe, nego zato što su završene.
One znaju kada treba stati.

U svetu koji se stalno nadograđuje, završetak je luksuz.

5.
Distanca nije hladnoća.
To je razmak koji čuva oblik.

Previše bliskosti često uništi i misao i odnos.

6.
Žene se uče da budu zahvalne.
I kada su umorne.
I kada su povređene.
I kada su slobodne.

Moj luksuz je da zahvalnost više ne mešam sa krivicom.

7.
Visoki stil nije glasniji.
On je tiši.

To je rečenica bez pojačivača.
Pokret bez publike.
Odlazak bez drame.

8.
Ne osećam potrebu da budem „dobra osoba“.
To je preširoka uloga.

Radije biram da budem precizna.

9.
Luksuz je i kada znaš šta nećeš raditi.
Kome se nećeš objašnjavati.
U čemu nećeš učestvovati.

Odbijanje je potcenjena etička veština.

10.
Na kraju, luksuz nije znak moći.
On je znak granice.

Granice između mene i buke.
Između mene i zahteva.
Između mene i sveta koji misli da mu dugujem stalnu dostupnost.

11.
Luksuz kao etika znači:
živeti tako da ne moraš da se izvinjavaš što postojiš u svom ritmu.

 

Apartnost

Ne kao izdvajanje iz sveta, nego kao tačno mesto u njemu.
Ne luksuz distance, već luksuz mere.

Apartnost je kad ne moraš da se dopadneš,
jer si se već prepoznala.
Kad stil nije signal, nego posledica.
Kad ćutanje ima oblik, a izbor težinu.

To je etika bez manifesta:
ne objašnjavaš se,
ne opravdavaš se,
ne ubrzavaš da bi stigla tamo gde si već stigla.

* 

SVE U SVEMU OVO JE PRIČA O SLOBODI DOKLE SE ONA TRENUTNO MOŽE DOSEGNUTI