TUŽBALICA NAD UMRLOM SESTROM

Sestrice,
otišla si naglo. 
 I surovo!

Ne mogu da shvatim i prihvatim!

Tvoje ime mi se vraća u dahu,
u pauzi između dve misli,
u onom mestu gde se ne plače,
nego boli stalno.

Nema dana kad te nema,
ima samo dana kad to lakše podnosim.

Bol nadolazi naglo, kao talas.

Nosim te kao senku koja nije od tame,
nego od ljubavi koja nema gde da ode.

Da sam znala kako se ćuti s tobom,
ćutala bih bolje.
Da sam znala gde si se lomila,
držala bih to mesto rukama.

Sad razgovaram sa onim što je ostalo —
sa vazduhom,
sa sobom koja te doziva bez glasa.

Ako me čuješ,
ne tražim da se vratiš.
Samo ostani blizu,
dok učim da živim
sa sestrom koja je u meni,
a ne više pored mene.