CRNA MAČKA — ŽIVOTINJA KOJA NIŠTA NIJE SKRIVILA

 

CRNA MAČKA — ŽIVOTINJA KOJA NIŠTA NIJE SKRIVILA

Volim crne mačke.

Ne samo da ih se ne plašim nego, kada vidim da će mi crna mačka preći put, gotovo da usporim.

Čekam je. Izvoli. Pređi.

Donesi mi sreću.

Tako da sa crnim mačkama imam ozbiljan problem.

Vekovima su se ljudi trudili da mi objasne da su zloslutne, a ja sam očigledno pogrešno pročitala uputstvo.

A crna mačka je, po mom mišljenju, jedna od najelegantnijih životinja na svetu.

Mali panter.

I kada je uličarka, nekako uspeva da izgleda otmeno. Možda mi se samo čini, ali crna dlaka kao da se više sija. Svetlost po njoj ne pravi šare nego klizi u jednom komadu i odjednom vidite leđa, vrat, rep i hod.

Ostale mačke mogu biti preslatke.

Crna mačka retko je preslatka.

Ona je lepa.

I zna to.

 

KAKO JE PANTER POSTAO PROBLEM?

Naravno, mačka ništa nije uradila.

Problem je napravio čovek.

Crno je odavno bilo boja noći, nepoznatog, smrti i sveta koji ne vidimo. A mačka je upravo životinja koja se po tom svetu kreće savršeno.

Vidi noću.

Hoda gotovo nečujno.

Pojavi se kada hoće. Nestane kada hoće.

Gleda vas dugo i ne objašnjava zašto.

Idealni uslovi da čovek izmisli nešto.

U evropskom folkloru, naročito u kasnom srednjem i ranom novom veku, mačke su povezivane sa vešticama. Crna mačka postala je naročito pogodna za tu ulogu. Nekada je zamišljana kao veštičin pratilac ili pomagač, a u nekim predanjima i kao oblik koji veštica može da poprimi.

Dakle, životinja je postala sumnjiva zbog boje dlake i noćnog radnog vremena.

Vrlo ozbiljan dokazni postupak.

 

A MOŽDA PROBLEM UOPŠTE NIJE BIO U MAČKI?

Postoji još nešto što mi je teško da ne primetim.

Ko je vekovima najčešće stajao pored crne mačke?

Žena.

Još preciznije: veštica.

I možda u toj slici nema samo straha od životinje.

Možda ima i starog muškog straha od žene koju ne može sasvim da kontroliše.

Jer pogledajte kakva je mačka.

Samostalna je. Dolazi kada hoće. Odlazi kada hoće.

Možete je hraniti godinama, a ona će i dalje zadržati neku svoju teritoriju u koju nemate pristup.

Ne sluša komande naročito impresionirano.

Noću vidi bolje od vas.

Kreće se bez vašeg dopuštenja.

A pritom je elegantna, senzualna i potpuno nezainteresovana za to da li ste vi time zadovoljni.

Prilično opasna kombinacija osobina.

I nekako se dogodilo da su upravo takve osobine vekovima pripisivane i „opasnim“ ženama: nezavisnost, seksualnost, tajno znanje, neposlušnost, noć, intuicija.

Zato mi veštica sa crnom mačkom odjednom izgleda drugačije.

Možda čovek nije pored žene stavio mačku zato što ih se plašio odvojeno.

Možda ih je spojio zato što se plašio iste stvari u obe.

Neukrotivosti.

 (Paul-Élie Ranson, La Sorcière au chat noir (Veštica sa crnom mačkom), 1893, ulje na platnu, 90 × 72,2 cm, Musée d’Orsay.)

ALI — GDE? 

 Tu sujeverje ponovo počinje da se raspada.

Jer crna mačka ne donosi svuda nesreću.

U pojedinim britanskim tradicijama crna mačka može da bude znak sreće. Postoje i pomorske tradicije u kojima su mačke, uključujući crne, smatrane srećnim na brodu.

A imale su i sasvim praktičan posao.

Lovile su miševe i pacove.

I tako ista mačka može da pređe isti put.

Jedan čovek će zastati užasnut. Drugi će se obradovati.

A mačka neće znati ni za jedan od ta dva sistema.

Nesreća, izgleda, ni ovde nije uspela da usaglasi međunarodni standard.

 

ARISTOKRATKINJA

A onda je došla umetnost.

I dogodilo se nešto zanimljivo.

Crna mačka je prestala da bude samo sumnjiva životinja.

Postala je simbol.

U umetnosti XIX i početka XX veka, u simbolističkom, dekadentnom i secesijskom svetu, savršeno se uklopila uz noć, tajnu, boemiju, erotiku i žensku figuru.

A onda, naravno, Pariz.

Le Chat Noir.

Crna mačka više nije prokletstvo.

Crna mačka je kabare.

Plakat. Umetnost. Stil.

Volim te slike, ali najlepše ne mogu da prikažemjer nemaju dozvolu za publikovanje.

I kada ih gledam, uvek imam isti utisak.

Crne mačke na njima nisu kućni ljubimci.

One su aristokratkinje.

 

CARICA IZ ALBEDA

Jednom sam boravila u divnoj vili Albedo kraj Šapca.

Tamo je bila crna mačka.

Odmah sam zamolila vlasnicu vile da, dok sam tu, mačka bude moja. Privremeno prisvajanje i usvajanje.

Uz saglasnost obe strane, osim što mačku niko ništa nije pitao.

Odlučila sam i da joj kupim ogrlicu.

Mogla sam, naravno, da joj kupim Swarovski. Nisam.

Kod Kineza sam kupila narukvicu od štrasa.

Stavila sam je mački oko vrata.

I dogodilo se nešto neverovatno.

Nije izgledala kao mačka sa jeftinom kineskom narukvicom.

Izgledala je kao carica.

To je, valjda, razlika između nas i mačaka.

Nama je potreban dragulj da bismo izgledali skupo.

Crnoj mački je dovoljan štras.

 

ZAŠTO JE TAKO CRNA?

Tu biologija postaje mnogo manje dramatična od čoveka.

Crna boja krzna posledica je genetike i pigmenta melanina.

I možda moje uverenje da se crne mačke više sijaju nije sasvim besmisleno kao vizuelni utisak. Na jednobojnoj tamnoj dlaci svetlost se vidi kao jasan odsjaj, bez šara koje ga prekidaju. Zato zdrava crna dlaka može da izgleda gotovo lakirano.

Otuda i panter.

Naravno, domaća crna mačka nije mali crni panter u zoološkom smislu.

Ali pokušajte to da objasnite crnoj mački.

 

A ŠTA KAŽE NAUKA? 

Nema poznatog mehanizma kojim bi pigment u mačjoj dlaci mogao da izazove kvar automobila, svađu sa mužem, gubitak novčanika ili bilo koju drugu nesreću.

Problem je u načinu na koji čovek pamti događaje.

Ako verujemo da crna mačka donosi nesreću, mnogo ćemo lakše zapamtiti dan kada nam je prešla put, a zatim se dogodilo nešto loše.

Sve one crne mačke posle kojih se nije dogodilo ništa naročito, uredno ćemo zaboraviti.

Potvrđujemo ono što već očekujemo.

Ali ovde imam mali problem.

Jer ja radim potpuno isto.

Samo obrnuto.

Ako mi crna mačka pređe put, očekujem sreću.

I kada se posle toga dogodi nešto lepo, pomislim: znala sam.

Pošteno je priznati.

Ali neću zbog toga čekati crnu mačku. Pokušaću da apravim sebi lep dan.

Uzgred, šta znači levorukim osobama - "ustao je na levu nogu!" Ja sam levoruka. Da li baš treba da ustajem na levu nogu!? 

 

EKSPERIMENT

Zapravo, postoji vrlo jednostavan eksperiment.

Crna mačka pređe ulicu.

Jedan čovek veruje da donosi nesreću. Drugi veruje da donosi sreću.

Treći je uopšte nije video.

Kome od njih mačka deluje?

A šta ako je prvi čovek vidi tek pošto mu je već prešla put?

Da li je nesreća već počela?

Ili mora prvo da je primeti?

Da li mačka mora da zna da je crna?

Tu dolazimo do istog problema koji smo imali sa brojem 13.

Ako nešto deluje samo onda kada smo svesni njegovog značenja, možda uzrok nije napolju. Možda je u nama.

Možda je u nama.

A ipak, ostavila bih otvorenu našu malu fioku: NE ZNAMO.

Ne zato što ne znamo odakle crnoj mački crna dlaka.

To znamo.

Nego zato što još nismo sasvim završili sa neobičnom ljudskom potrebom da životinje, brojeve, snove, slučajnosti i prirodu pretvaramo u poruke upućene baš nama.

Možda crna mačka nije znak.

Možda je samo crna mačka.

Meni je i to više nego dovoljno.

Jer sledeći put kada ugledam jednu kako se sprema da mi pređe put, ja ću usporiti.

Sačekati. Izvoli.Pređi.

Evo sreće.

A ona će, kao i sve prave aristokratkinje, proći pored mene bez pozdrava.

Mačka pređe ulicu.

Čoveku se pokvari dan.

Mačka nastavi svojim poslom.

A kod mene: mačka pređe ulicu.

Meni se popravi dan.

Mačka i dalje nastavi svojim poslom.