NEONSKA MEDUZA

 

Krajem juna 2026. je more u Hamametu bilo puno ogromnih plavih meduza. Ne plavih kao nebo ili razglednica sa mora, nego neonski plavih, kao da svetle iznutra. Plutale su polako, bez ikakve žurbe, kao lebdeći lampioni ispod površine. Bile su veličine ljudske glave.

Prizor je bio toliko nestvaran da se na trenutke činilo da ne gledam Sredozemno more nego neko drugo, sa druge planete. Ili možda jedan od onih snova u kojima odmah znate da je sve stvarno, iako nikada ranije niste videli ništa slično.

Srećom, Vuk ih je fotografisao. Ponekad su fotografije dokaz da se nešto zaista dogodilo. Jer da ih nema, pomislila bih da sam ih izmislila.

Na obali je ležala mala plava meduza, toliko nestvarne boje da je izgledala kao da je more izgubilo komadić svog neba. Na pesku nije ličila na životinju, nego na dragulj od svetlosti i vode.

U plićaku, među kamenčićima i zlatnim odsjajima sunca, ležala je ogromna plava meduza. Nije izgledala kao morsko biće nego kao komad neba koji je pao u more. Toliko plava da je delovala nestvarno, gotovo osvetljena iznutra.

Afrika me je opet iznenadila: u nekoliko centimetara vode pronašla sam nešto što je ličilo na mali podvodni svemir.