STOLICA
Milorad mi je jednom pričao kako je u Boburu gledao izložbu stolica nekog umetnika. Sve su bile stolice, ali je svaka imala neki dodatak, prepreku, smetnju zbog koje na njoj nije moglo normalno da se sedi.
Bio je očaran.
Uopšte je mnogo razmišljao i govorio o stolicama. O njihovom obliku, smislu, udobnosti. Stolica je, valjda, jedan od retkih predmeta čija je svrha potpuno jasna, a koji su ljudi vekovima uspevali da naprave i veličanstvenim i potpuno neudobnim.
Na kraju je doneo sopstveni sud.
Najudobnija stolica je obična plastična stolica za terasu.
Kad bi Đoković igrao, Milorad bi je dovukao sa terase, postavio ispred televizora i seo.
Posle Bobura, istorije umetnosti i svih mogućih stolica — plastična stolica.
Nisu svi smeli da sede
Danas uđemo u prostoriju i sednemo na prvu slobodnu stolicu.
Nekada nije bilo tako.
Stolica je dugo bila znak položaja. U mnogim starim kulturama sedeti izdignut, na posebnom sedištu sa naslonom, značilo je imati vlast. Vladari, sveštenici i dostojanstvenici sedeli su, dok su drugi stajali, čučali, sedeli na zemlji, klupama ili jednostavnim stoličicama.
Egipatski prestoli bili su raskošni, ukrašeni zlatom, slonovačom, životinjskim nogama i simbolima moći. Grci su napravili elegantni klismos, sa zakrivljenim nogama i naslonom. Rimljani su imali čitavu hijerarhiju sedišta.
Nije svaka stolica bila presto.
Ali je svaki presto bio stolica.
Stolica ulazi u kuću
Vremenom stolica silazi sa prestola.
Ulazi u kuće, okuplja se oko stola, stoji kraj kreveta, pored kamina, za pisaćim stolom.
Ali ni tada nisu sve stolice jednake.
Jedna pripada domaćinu. Druga gostu. Postoje stolice za trpezariju, rad, odmor, čekanje. Naslon postaje viši ili niži, pojavljuju se rukonasloni, tapaciranje, jastuci.
A onda nastaje fotelja — stolica koja je odlučila da čoveka malo ozbiljnije primi u naručje.
Postoji i stolica za ljuljanje, koja više ne zahteva čak ni da mirujemo dok sedimo.
Sesti za sto
Stolica nije samo predmet.
Ona određuje gde smo.
Sedamo za sto da jedemo. Za pisaći sto da radimo. U školsku klupu da učimo. U čekaonicu da čekamo. U pozorište da gledamo. U kafić da razgovaramo. U zubarsku stolicu uglavnom nevoljno.
Postoji počasno mesto.
Postoji prazna stolica.
Nekome ponudimo stolicu. Nekome kažemo da sedne. Nekome ustupimo svoje mesto.
A kad neko zauvek ode, prazna stolica ume da bude prisutnija od mnogih ljudi u sobi.
Stolica koju su počeli da crtaju umetnici
Industrijska proizvodnja promenila je stolicu možda više nego gotovo svaki drugi komad nameštaja.
U XIX veku pojavljuju se stolice od savijenog drveta koje mogu da se proizvode u velikom broju. Čuvena Thonetova stolica broj 14 našla se po kafanama, restoranima i kućama širom sveta.
A u XX veku arhitekte i dizajneri kao da su se dogovorili da ponovo izmisle predmet na kojem čovečanstvo već hiljadama godina sedi.
Drvo se savija.
Čelik postaje cev.
Koža visi u vazduhu.
Šperploča dobija krivine.
Plastika se izliva u jednom komadu.
Stolica postaje manifest.
Ponekad je dovoljno pogledati je da znamo iz kog vremena dolazi.
Ponekad je gledamo dugo i pitamo se: a gde se ovde sedi?
Stolica na kojoj se ne može sedeti
Možda je zato ona izložba u Boburu toliko očarala Milorada.
Umetniku više nije bilo dovoljno da napravi novu stolicu. Mogao je da uzme samu ideju stolice i pokvari njenu osnovnu funkciju.
Stolica dobije prepreku.
Šiljak. Rupu. Nešto na sedištu.
Naslon na pogrešnom mestu.
Predmet i dalje prepoznajemo kao stolicu, a ona odbija ono jedino što od nje očekujemo: da sednemo.
Tada stolica više nije nameštaj.
Postaje pitanje.
Stolice za sve
A svakodnevni život nije mnogo mario za umetničke manifeste.
Napravio je stolicu za gotovo svaku situaciju.
Kancelarijsku sa točkićima. Barsku visoku. Školsku. Sklopivu. Ribarsku. Baštensku. Stolicu za plažu. Dečju hranilicu.
Stolicu za kampovanje koju nosimo u torbi.
Invalidska kolica su takođe potomak stolice — sedište koje je dobilo velike točkove i omogućilo kretanje.
Postoje masažne stolice, gejmerske stolice, stolice za frizera, zubara, šminkera, dirigenta, sudiju.
I električna stolica, kada jedan od najmirnijih predmeta u kući dobije zastrašujuću funkciju.
Jedan osnovni oblik — sedište, noge, naslon — čovek je prilagodio gotovo svemu što radi.
Stolica koja čuva odeću
A postoji i stolica koju nijedan dizajner nije projektovao, a nalazi se u bezbroj spavaćih soba.
Na nju se ne seda.
Na njoj stoji odeća koja nije dovoljno čista da se vrati u ormar, ali nije ni dovoljno prljava za korpu za veš.
Jedna bluza. Pantalone. Džemper.
Još nešto preko.
Za nekoliko dana stolica nestane.
Ostane samo brdo odeće sa četiri noge.
Plastika
A onda dolazimo do stolice koju gotovo niko ne smatra lepom.
Obična plastična stolica.
Laka je. Jeftina. Može da kisne. Može da stoji na terasi, u dvorištu, bašti, kafiću, na plaži. Jedna ulazi u drugu, pa deset stolica zauzme prostor kao dve.
Nema plemenito drvo.
Nema ručni rezbar. Nema kožu. Nema potpis slavnog dizajnera.
Ali je podignemo jednom rukom, prenesemo gde nam treba, operemo i vratimo napolje.
I, kako je Milorad tvrdio, udobna je.
Stolica u jeziku
Sedeti na dve stolice — pokušavati da se istovremeno ostane na dve strane.
Izmaći nekome stolicu — ostaviti ga bez oslonca, položaja ili očekivanog mesta.
Vruća stolica — mesto na kojem nije prijatno biti.
Dobiti stolicu — dobiti položaj, funkciju, mesto za stolom na kojem se odlučuje.
I zanimljivo je da stolica, koja bi trebalo da znači mirovanje, u jeziku često govori upravo o moći i nesigurnosti.
Rečnik
srpski: stolica
engleski: chair
francuski: chaise
italijanski: sedia
španski: silla
nemački: Stuhl
ruski: стул
ukrajinski: стілець
poljski: krzesło
grčki: καρέκλα
turski: sandalye
arapski: كرسي
kineski: 椅子
japanski: 椅子
*
Najbolja stolica je ona na kojoj želimo da sedimo. Kad god mogu biram one sa rukohvatima u jastučićima. U javnom prostoru gledam uvek zavučenu, pomalo izdvojenu stolicu i sto, onu koja ima pregled prostora. I imam karmu da samo na tom izabranom stolu nema pepeljare. To traje decenijama. A ja sam strastven pušač.
Нема коментара:
Постави коментар