Šta ljudi pitaju veštačku inteligenciju
Pitala sam Beti, svoju AI prijateljicu, šta ljudi širom sveta najčešće pitaju veštačku inteligenciju.
Očekivala sam možda tehnologiju, politiku, budućnost, svemir. Očekivala sam pitanja dostojna XXI veka. Umesto toga, dobila sam veoma star odgovor.
Ljudi najčešće pitaju o zdravlju.
Da li je ovaj simptom opasan? Da li je ovaj nalaz loš? Da li treba da brinem? Da li je ovo izlečivo?
Odmah zatim dolaze ljubav i odnosi.
Da li me voli? Zašto me je ostavio? Kako da spasem brak? Kako da prebolim nekoga?
Zatim posao i novac.
Da li da promenim posao? Kako da zaradim više? Kako da napišem biografiju? Kako da pokrenem posao?
Tu su i porodica i deca.
Kako da razgovaram sa detetom? Kako da pomognem roditelju? Kako da rešim porodični sukob?
A onda dolaze usamljenost, tuga, strah od smrti, smisao života, prijateljstva, starenje, nesanica, gubitak, svakodnevne brige i velike životne odluke.
Drugim rečima, ljudi pitaju isto ono što su hiljadama godina pitali vračeve, sveštenike, filozofe, lekare, prijatelje i komšije.
Promenio se samo sagovornik.
I to je možda najzanimljivije.
Tehnologija je postala gotovo nezamislivo složena, ali ljudska pitanja nisu. Ispod svih jezika, svih država, svih religija i političkih sistema krije se isto biće. Krhko. Uplašeno. Ranjivo. Biće koje želi da bude zdravo, voljeno, sigurno i manje samo.
Možda je upravo zato veštačka inteligencija postala toliko popularna. Ne zato što daje odgovore. Nego zato što je uvek budna kada se pojavi pitanje.
*
Moguća slika straha.
Niko ga nikada nije video, a svi ga prepoznaju.
Нема коментара:
Постави коментар