Glupost koja voli autoritet
Postoje ljudi koji ne žele istinu.
Istina je previše nestabilna, previše zamorna, prepuna nijansi i neprijatnih pitanja. Mnogo je lakše pronaći nekoga ko govori odlučno i zatim mu predati sopstveno mišljenje na čuvanje.
Zato glupost prirodno gravitira autoritetu.
Ne nužno najpametnijem čoveku.
Ne čak ni najmoćnijem.
Nego onome koji govori bez kolebanja.
Titula tu mnogo pomaže. Uniforma još više. Makar nosio džemper, da e bi izgledalo kao uniforma. Televizija gotovo savršeno. Ljudi obožavaju da vide mišljenje u svečanom pakovanju. Tada više ne moraju da proveravaju da li je tačno. Dovoljno je da izgleda zvanično.
Glupost ne voli slobodu mišljenja jer sloboda podrazumeva odgovornost. Ako misliš svojom glavom, onda si kriv za sopstvene zablude. Ako misli neko drugi umesto tebe, uvek postoji mesto na koje možeš prebaciti krivicu.
Zato mnogi ne traže vođu da bi ih vodio.
Traže ga da bi ih oslobodio potrebe da misle.
Takvi ljudi često govore da „poštuju autoritet“, a zapravo poštuju sopstveni strah od nesigurnosti. Njima nije važna istina. Važno im je da neko deluje kao da je poseduje u potpunosti.
A nijedan inteligentan čovek nikada ne deluje potpuno sigurno.
Zato glupost retko prati mudrost.
Mudrost previše okleva.
Previše pita.
Previše sumnja.
Glupost voli glas koji ne zastaje.
I spremna je da ga prati čak i kada je vodi pravo u zid. Bum!
Presuda
Autoritet je često samo mesto na koje glupost odlaže sopstvenu odgovornost.
Нема коментара:
Постави коментар