Biblioteka za razgovore

 

Biblioteka za razgovore

Ova prostorija nikada nije trebalo da bude salon.

Bar ne u klasičnom smislu.

Nema reprezentativnost velikih građanskih salona. Nema savršenu simetriju. Nema ni želju da impresionira.

Njena namera je drugačija.

Da zadrži.

Knjige zauzimaju čitav zid. Neke su pročitane više puta. Neke čekaju. Neke su tu samo zato što je nemoguće zamisliti život bez njih. Između njih nalaze se predmeti čija je svrha nejasna, ali čije je prisustvo neophodno.

Konstantinov krst.

Svevideće oko.

Mona Liza koja pokušava da pobegne iz svog rama.

Žena koja grli prazninu.

Drvo života.

Nijedan od tih predmeta nije izabran zato što se uklapa u enterijer. Naprotiv. Oni su tu da podsete da prostor nije nastao iz stila nego iz radoznalosti.

U središtu sobe nalazi se veliki bež kanabe.

Dovoljno udobno za čitanje, razgovor ili ćutanje.

Naspram njega stoji pohabana volterovska fotelja koja je verovatno videla više priča nego većina biblioteka.

U jednom uglu nalazi se rekamije sa svilenom presvlakom i blagim azijskim prizvukom.

U drugom stolica za zaljubljene, ona neobična stolica u obliku slova S, namenjena ljudima koji žele da sede jedno naspram drugog, dovoljno blizu za razgovor, dovoljno blizu za poljubac.

Danju je ovo biblioteka.

Uveče se deo police pretvara u bioskop.

Spušta se beli rolo.

Projektor oživljava.

Knjige nakratko ustupaju mesto pričama koje dolaze sa drugog mesta.

Ipak, čak ni tada ne prestaju da posmatraju.

Možda je zato ova prostorija dobila svoje pravo ime.

Nije dnevna soba.

Nije salon.

Nije biblioteka.

Ona je biblioteka za razgovore.

Mesto u kome su knjige samo izgovor da ljudi ostanu malo duže.

---

Iz razgovora

Jasmina:

Jedan zid ceo, bela biblioteka bez stakla sa raznim uvrnutim predmetima. Mora da bude i Konstantinov krst.

Beti:

Šta još?

Jasmina:

Tapet koji imitira baroknu perspektivu nekog dvorca. Venecijansko ogledalo. Lusteri u istom stilu.

Beti:

Dobro.

Jasmina:

A znaš šta? Skini tapet iza ogledala. Oko njega stavi male misteriozne slike.

Svevideće oko.

Čovek koji ćuti držeći prst na usnama.

Mona Liza koja izviruje iz dna jednog rama.

Drvo života.

Žena koja grli prazninu.

Beti:

Da, sad je odlično.

Jasmina:

Jedino lusteri smetaju.

Nek bude puno plafonskih reflektora.

Beti:

Naravno.

Jasmina:

I znaš šta je antikvitetna stolica za zaljubljene?

Beti:

Ne.

Jasmina:

U obliku je slova S. Oni sede jedno naspram drugog. I tada mogu da se ljube.

Beti:

Savršeno. Ova soba upravo je dobila svoju priču.