USPAVANKA ZA UMORNE I POSLUŠNE

 

USPAVANKA ZA UMORNE I POSLUŠNE

(za prepametnog NP, koji nekad omane) 

 

Naravno da nije autokratija.
To je samo malo jača ljubav prema vlasti.

I naravno da nije populizam.
To je glas naroda — samo bez naroda, sa jednim mikrofonom i mnogo ponavljanja i pojavljivanja.

Sve je zapravo vrlo jednostavno: neki ljudi žele da misle, a neki žele da im se kaže šta da misle — i da, to zvuči ubedljivo.

I tu nastaje čudo savremene politike: lider koji otvoreno manipuliše i građanin koji otvoreno pristaje.

Ali, ne zato što ne vidi.
Nego zato što mu je lakše.

Jer misliti je naporno.
Proveravati je naporno.
Sumnjati je naporno.

Mnogo je elegantnije reći: „Svi lažu, ali ovaj bar radi nešto.“

Šta radi — to više nije važno.
Važno je da deluje kao da radi.
Da govori sigurno.
Da ne okleva.
Da ne priznaje grešku — jer, realno, ko još voli ljude koji priznaju greške?

Istina je, u međuvremenu, postala nepraktična. Previše je komplikovana, nema slogan, ne staje u naslov. Nije senzacionalistička.

Mnogo je funkcionalnija verzija u kojoj: jedan govori, ostali klimaju, i svi zajedno imaju utisak da učestvuju.

Demokratija je, kažu, ugrožena.
Ne, ne — demokratija je tu.
Samo je malo redizajnirana.

Sada izgleda ovako: imaš pravo da glasaš, ali ne i da utičeš.
Imaš pravo da govoriš, ali ne i da budeš saslušan (sem u policiji).
Imaš pravo na mišljenje, ali ako je pogrešno — biće ti objašnjeno. Tamo gde treba i kako treba.

I to je, zapravo, najlepši deo: niko ti ništa ne brani.

Samo se ništa ne menja. Suštinski. Iako se svet promenio – suštinski!

I zato je za sve bolje ovako.
Red postoji.
Tišina postoji.
Lider postoji.

Građanin i zdrava pamet su, doduše, malo nestali —ali ne možemo imati baš sve!