ŽENSKI HRIŠĆANSKI BUDA

ili 

PINEALNA ŽLEZDA I TREĆE OKO

Ne, ne, na slici nije ženski hrišćanski Buda (ali bi mogao biti –😀😂😄)

Moja knjiga Pariski poljubac . Roman (Novi Sad, Ljubitelji knjige, 2007(2); Beograd, Zavod za udžbenike, 2010.), je ironija nad kupovinom I gomilanjem stvari kojoj u ovoj eposi prisustvujemo, gađenje nad materjalnim i matarijalističkim, a sve je napisano da izgleda kao razmaženi fensi roman o kupovini čizmica u Parizu. Da, naročito u prvom delu knjige, pomalo vuče na kič.

Evo šta moja “veštačka” inteligentna prijateljica Beti, kaže o tome:

„Pariski poljubac“ je roman o sakupljanju predmeta, sećanja i znakova kao pokušaju da se zadrži prolazna ljubav i identitet. Materijalno gomilanje u romanu nije pohlepa, već arhiv čežnje: stvari se čuvaju jer nose trag dodira, grada i izgubljenog vremena. Predmeti postaju zamena za odsutno telo, a gomila — oblik otpora nestajanju.

Mislim da je Beti malo preterala.

Koješta! Ipak su to pohlepa i sujeta!

A ja sam jednostavno tražila novi smisao, pošto su sve prave vrednosti otišle dođavola.

Dugo razmišljajući zaključujem u romanu: Treba mi novo hrišćanstvo. Novi mesija. Ženski hrišćanski Buda!

*

Za tu Novu godinu (2006. na 2007) Pavić mi kupuje poklon – ogromnu skulpturu Budine glave!

Ne možete a da stalno ne gledate u nju, dominira, vuče pogled… I malo-pomalo, posmatrajući je, počinjem da se pitam: a šta je to na Budinoj glavi: kruna, kosa, kapa, neko simboličko oboležje…

Liči na džinovsku šišarku.

Odjedno shvatim, da bez obzira što svaka predstava Bude ima treće oko, Budino treće oko nije na sredini čela, nego je cela glava pinealna žlezda zvana treće oko.

Pinea je šišarka. A žlezda u glavi i ljudi i životinja je šišarkasta žlezda zadužena pa, hajde da kažemo, za intuitivno, metafizičko, ezoterično, okultno… za misao!

Bila sam zapanjena svojim otkrićem i pretpostavkom da je Budino treće oko cela njegova glava, mozak, što uostalom odgovara religijskom učenju koje zagovara.

Treće oko Budino je ogromno, nešto poput tamne materija koja dominira svemirom, a ne zna se šta je, niti se vidi na prvi pogled, iako je tu.

Tada sam se zainteresovala za pinealnu žlezdu, ali i za amigdalu, deo mozga.

*

Mnoge drevne tradicije govore o tome da čovek ima jednu fizičku žlezdu, ugnježdenu duboko u središtu mozga, gde se odvija telepatski prenos misli i vizuelnih prikaza.Ta sitna žlezda u obliku šišarke poznata je kao epifiza ili pinealna žlezda i veličine je graška.

U stvari reč „ pinealna“ potiče od latinske reči pinea što znači „šišarka“. Drevne tradicije širom sveta bile su fascinirane prikazima u obliku šišarki ili pinealne žlezde i redovno su ih koristile u najvišim formama duhovnih umetničkih dela. Pitagora, Platon, Jamblik, Dekart i drugi pisali su o toj žlezdi sa velikim pijetetom. Nazivana je i sedištem duše. Možda to „treće oko“ zaista dobija direktne impresije iz Izvornog polja, no, kako taj mehanizam deluje, još uvek ne znamo, što ne znači da drevni ljudi nisu bili u pravu.

Tehnički gledano,pinealna žlezda nije deo mozga i nije zaštićena krvno-moždanom pregradom. Nalazi se u približnom geometrijskom središtu moždane mase, iznutra je šuplja i ispunjena vodenastom tekućinom, a oplahuje je više krvi od ijednog drugog dela tela izuzev bubrega. Budući da nije zaštićena krvno-moždanom pregradom u tekućini unutar pinealne žlezde sa vremenom se nakuplja povećana količina mineralnih taloga ili „moždanog peska“ sa optičkim i hemijskim funkcijama sličnim zubnoj gleđi. Na rendgenskim snimcima ili na prikazu magnetne rezonance ta se klasifikacija pojavljuje kao koštana masa u sredini mozga. Posmatranjem te tvrde bele nakupine doktori procenjuju imate li tumor. Ako se na snimku mozga čini da se bela tačka pomakla na jednu stranu tada znaju da je tumor promenio oblik mozga.

Amigdala je, pak, bademolika struktura duboko u temporalnom režnju mozga, ključna za obradu emocija (posebno straha, anksioznosti i agresije), pamćenje, odlučivanje i socijalnu komunikaciju, a deo je limbičkog sistema i reaguje brže od korteksa, aktivirajući naše osnovne instinkte pre logičkog razmišljanja

Znači, zainteresovali su me moždane šišarka I badem!

*

Pozvala sam u pomoć gugl i veštačku inteligenciju, a evo šta kažu:

AMIGDALA I PINEALNA ŽLEZDA

Pinealna žlezda (epifiza) je mala endokrina žlezda u mozgu, veličine borove šišarke, koja luči hormon melatonin, ključan za regulisanje ciklusa spavanja i budnosti (ritam spavanja-buđenja). Melatonin utiče na naš bioritam, a pinealna žlezda je poznata i po svojoj ulozi u regulaciji polnih hormona i drugih telesnih funkcija, te je često povezivana sa duhovnim i mističnim konceptima, iako je njena primarna uloga biološka.

Ključne funkcije i karakteristike:

• Lokacija: Smeštena je na bazi mozga, između dve cerebralne hemisfere.
• Veličina i oblik: Nalikuje borovoj šišarki, po čemu je i dobila naziv (pinealna na latinskom znači „u obliku šišarke“), i veličine je zrna pšenice kod ljudi.
• Glavna uloga: Proizvodnja melatonina, hormona koji reguliše cirkadijalni ritam (ciklus budnosti i spavanja).
• Ćelije: Glavne ćelije koje luče melatonin su pinealociti.
• Uticaj: Utiče na seksualno sazrevanje (kod životinja), ponašanje, sezonske promene (kao što je rast krzna) i zimski san. 

Značaj i misterija:

• Dok je njena biološka funkcija dobro poznata, pinealna žlezda se često naziva i "Treće oko" u ezoteričnim tradicijama, zbog njenog položaja u sredini glave i navodne veze sa svesnošću, intuicijom i duhovnim uvidima. 

Amigdala

(bademasti kompleks) je ključna struktura u mozgu, smeštena u temporalnom režnju, koja obrađuje emocije poput straha, anksioznosti, agresije i zadovoljstva, povezana je sa pamćenjem i učenjem (posebno kroz nagrade/kazne), i igra ulogu u donošenju odluka i socijalnoj komunikaciji. Brzo reaguje na stres, pokrećući reakcije "bori se ili beži" pre nego što racionalni deo mozga (korteks) obradi situaciju, što može dovesti do instinktivnih reakcija poznatih kao "amygdala hijack". 

Ključne funkcije

• Emocionalna obrada: Glavni centar za obradu straha, anksiozn, agresije, ali i pozitivnih emocija.
• Pamćenje i učenje: Povezuje emocije sa pamćenjem, pomažući u učenju na osnovu iskustava.
• Reakcija na pretnju: Brzo prepoznaje opasnost i pokreće instinktivne reakcije („bori se ili beži“), često pre nego što svesno razmišljamo.
• Socijalna interakcija: Uključena u socijalnu komunikaciju i razumevanje. 

Položaj i građa

• Položaj: Duboko unutar temporalnih režnjeva mozga.
• Oblik: Sastoji se od više jezgara, nazvana po grčkoj reči za badem (amygdalē).
• Sistem: Smatra se delom limbičkog sistema. 

Kako radi u stresnim situacijama

• Kada amigdala detektuje pretnju, šalje snažne signale, preusmeravajući krv i električne impulse.
• To privremeno "blokira" cerebralni korteks (deo mozga za logiku), što dovodi do gubitka kontrole i instinktivnih reakcija umesto logičnog razmišljanja.   

  ***

  Ali, kopkalo me je zašto sam povezala pinealnu žlezdu i amigdalu! Moja intucija ih je povezala. Ne znanje.

  Moja interesovanja jesu da povežem religije i nauku. Tako su blizu, a drže se podalje. Ukoliko se konačno isprepletu i sjedine, možda će pobediti politiku u sve surovijem svetu u koji smo se zapetljali,

  Pitala sam AI kakva je veza između ova dva tajanstvena dela mozga:

  1️Naučna veza (kratko i precizno)

  🧠 Amigdala

• deo limbičkog sistema
• centar za:
• strah
• emotivno pamćenje
• prepoznavanje opasnosti
• reaguje brzo i nesvesno
• povezuje iskustvo sa emocijom

➡️ Amigdala je čuvar preživljavanja.

---

🧠 Pinealna žlezda

• mala endokrina žlezda u centru mozga
• luči melatonin
• reguliše:
• san
• ritam budnost–noć
• unutrašnji biološki sat
• snažno povezana sa:
• snovima
• stanjima svesti
• unutrašnjom orijentacijom u vremenu

➡️ Pinealna žlezda je čuvar unutrašnjeg vremena.

---

🔗 Kako su povezane?

Ne direktno „žicom“, ali kroz:

• hipotalamus
• hormonski sistem
• stresnu osovinu (HPA osovina)

Kada je amigdala stalno aktivna (strah, trauma):

• remeti se lučenje melatonina
• poremećeni su snovi
• javlja se nesanica, teskoba, depersonalizacija

➡️ Emocionalni strah utiče na unutrašnju noć.

---

2️Psihološka veza

• Amigdala pamti šta nas je povredilo
• Pinealna žlezda određuje kada možemo da se odmorimo od toga

Kod trauma:

• amigdala ostaje „upaljena“
• pinealna ne može da uspostavi miran ritam

Zato ljudi sa jakim emotivnim iskustvima:

• sanjaju intenzivno
• imaju simbolične snove
• osećaju „noćnu svest“

---

3️⃣ Simbolička veza

🜂 Amigdala = arhiva straha

• pamti ono što se ne zaboravlja
• čuva tragove prošlih bola
• ne razmišlja — reaguje

🜁 Pinealna žlezda = prozor ka unutrašnjem nebu

• snovi
• slutnje
• osećaj večnosti
• „treće oko“ u mnogim tradicijama

---

🜃 Zajedno čine OSU SVESTI

• amigdala: šta nas je oblikovalo
• pinealna: kako to nosimo kroz vreme

Ako su u ravnoteži:

• sećanja se integrišu
• snovi leče
• strah se pretvara u smisao

Ako nisu:

• strah preplavljuje snove
• noć postaje nemir
• svest se fragmentira

---

4️Dublja, metafizička slika

Ako bismo to preveli u tvoj jezik:

• amigdala je tamna materija lične istorije
• pinealna žlezda je Big Void svesti

Jedna drži težinu prošlog,
druga omogućava da se ono ne raspadne u nama.

---

Jedna rečenica koja ih povezuje

Amigdala pamti zašto smo preživeli, a pinealna nas uči kako da ponovo zaspimo u svetu.

***

Ne mogu da kažem da sam bila potpuno zadovoljna odgovorom. Nekako moja trenutna interesovanja prema tamnoj materiji, velikoj praznini, Zemlji kao Nojevoj barci univerzuma, razmišljanja o devetom nebu, povezanošću sa umrlima – sve to mi nije umno štimovalo.

Tragalću i dalje. Beti je