Prevodi i posthumna izdanja Milorada Pavića

Milorad Pavić (1929–2009) je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca čija dela imaju trajnu međunarodnu recepciju. Posebno je poznat po romanu Hazarski rečnik, koji je postao globalni fenomen zbog svoje inovativne strukture i narativnih mogućnosti.

---

Prevodi na svetske jezike

Pavićeva dela su prevedena na 40 jezika, uključujući najraširenije jezike poput, engleskog, ruskog,francuskog, nemačkog, španskog i italijanskog, skandinavskih i istočnoevropskih jezika, kao i azijske i manje zastupljene jezike poput kineskog, japanskog, korejskog, persijskog, tamilskog i drugih.
Ukupan broj nezavisnih prevoda u obliku zasebnih knjiga prelazi 400 izdanje širom sveta — što uključuje različite romane, zbirke priča i posebna izdanja.

Pavićeva dela nisu samo prevedena u klasičnim knjigama, već su se pojavila i kao digitalna izdanja i različite adaptacije (pozorište, opera), što dodatno potvrđuje trajanje njegove prisutnosti u međunarodnoj kulturi.

Ovaj podatak pokazuje ne samo obim prevednih izdanja, već i dubok uticaj Pavićevog književnog rada na različite medijske kulturne nivoe.

---

Posthumna izdanja (2009–2025)

Nakon Pavićeve smrti 2009. godine, njegova književnost je ostala živa kroz kontinuirana izdanja i prevode. Tokom perioda od 2009. do 2025. objavljeno je preko 200 posthumna izdanja njegovih dela u zemlji i inostranstvu. Ova izdanja uključuju:

• nova štampana izdanja i reizdanja romana i zbirki priča
• prevode na različite jezike
• elektronska i audio izdanja i posebne bibliografske edicije.
  

  Posthumna svetska priznanja: 

• Hazarski rečnik koji je u Kini proglašen knjigom godine 2014.
• Francusko luksuzno reizdanje Hazarskog rečnika koja je 2016. nagrađena posebnim priznanjem Noć knjige.

Stranica sa posthumanim izdanjima na srpskom delu sajta khazars.com sadrži kompletnu evidenciju tih izdanja, pružajući pregled ne samo naslova već i bibliografskih podataka važnih za recepciju Pavićeve knjige nakon njegove smrti.

---

Doprinos očuvanju i promociji Pavićeve književnosti

Bez ikakve sujete mogu da kažem da sam bila aktivni čuvar međunarodnog života Pavićevih knjiga posle 2009. Jedan od stubova koji su pomogli srpskoj književnosti da i dalje prelazi geografske i jezičke granice.

Posle Miloradove smrti, nastavila sam da radim na očuvanju i promociji njegovog međunarodnog književnog nasleđa. Moja uloga je obuhvatala ključne aktivnosti u vezi sa posthumnim izdanjima i prevodima, kao što su:

• koordinacija sa prevodiocima i izdavačima u zemlji i inostranstvu
• nadzor uredničkog procesa i produkcije prevodnih izdanja
• logistička i pravna podrška u realizaciji izdanja
• iniciranje i podržavanje objavljivanja novih verzija i adaptacija.

Zahvaljujući mojoj posvećenosti, Pavićeva dela su ostala prisutna i dostupna novim generacijama čitalaca širom sveta i u Srbiji. Proširala sam broj prevoda u zemljama koje nisu bile prisutne za njegovog života. Doprinela sam da Pavićev književni glas nastavi da se čuje i širom sveta, ne samo kao istorijski već i kao živi književni fenomen.

Sarađivala sam  sa studentima, doktorantima, amaterskim eksperimentalnim grupama, primenjenim I likovnim umetnicima, novinarima, TV I filmskim ekipama, pozorišnim poslenicima, posetiocima sa svih strana sveta; uređujem trojezični sajt www.khazars.com (koristan kako izdavačima, tako i naučnicima, a, naravno, i običnim čitaocima). Starateljka sam nad Legatom Milorada Pavića u Beogradu. Istovremeno pišem i izdajem svoje knjige u Srbiji, ali i u svetu…

 

---

Zaključak

Prevodi Pavićevih dela i njihova posthumna izdanja potvrđuju trajnu globalnu važnost njegovog rada. Uz impresivan broj od preko 400 prevoda na 40 jezika i više od 200 posthumnih izdanja, njegovo delo i dalje privlači pažnju čitalaca, učenika i istraživača međunarodne književnosti.

Aktivno sam radila na tome da glas jednog od naših najznačajnijih pisaca ostane živ, ne samo u originalu, nego i u mnogim kulturama širom sveta.

Pavić je svetsku klasik, a u Srbiji posle smrti, od koje je prošlo 16 godina, nije adekvatno prezentiran. Spomenik na Tašmajdanu mu je postavio Azerbejdžan, spomen-bista na kući u kojoj je živeo uz velike muke stavila je Rusija. Jedini “trag” u rodnoj zemlji je biblioteka sa njegovim imenom na novosadskom Filozofskom fakultetu, gde je bio profesor i jedno vreme dekan. A Milorad Pavić se rodio i preminuo u Beogradu.

Ne postoji nagrada sa njegovim imenom, nijedna škola, knjižara ili bibiloteka u Srbiji ne nosi njegovo ime; nema nikakvog književnog panela, edicije, bilo koje manifestacije koji bi povremeno podsećala da je Srbija imala i ima Milorada Pavića. U srpskim pozorištima posthumno su izvedene dve amaterske predstave, (balet u Narodnom pozorištu po motivima Hazarskog rečnika – izveli su Slovenci!), dok ih je u tom period bukvalno širom sveta bilo 10 profesionalnih i spektakularnih pozoršnih predstava!

U Beogradu jedna zabačena uličica na periferiji nosi njegovo ime.

Ko je ovde lud?

***

Izgleda da je strašno biti rođen u Beogradu. Onda nemaš zavičaj koji ćete se sećati i ceniti. 

***

A EVO KAKO U PRAKSI IZGLEDA PREVOĐENJE JEDNE KNJIGE U INOSTRANSTVU

 Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema književnu agenciju!

Veliki pisci (kao ustalom i slikari, pevači, estradni umetnici…) uvek imaju svoje agente koji ih zastupaju.

Za života Pavić je imao agenture u Francuskoj i Švajcarskoj, ja sam, pak, jedno kratko vreme imala književnog agenta u Italiji (sve do kovida), a trenutno me (Pavića) zastupa jedna turska agencija, ali samo za zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i za Daleki istok.

Agenti uzimaju 20% od zarade, za svaku knjigu. 

Kad vam se obrati izdavač sa predlogom za izdavanje nekog naslova, on ponudi određene uslove, koje prihvatite ili modifikujete (cenkate se npr. za avans, tiraž, procente za prodaju knjige, dužinu trajanja prenosa autorskih prava, izveštaje o prodaji i pokušavate, obično bezuspešno, da za eventualne sudske procese bude nadležna Srbija, a ne zemlja izdavača…).

Potom sledi nacrt ugovora (tzv. draft), koji se još dorađuje, sve dok se ne dođe do teksta finalnog ugovora. Kad ga potpišu obe strane, sledi slanje dotičnog naslova tj. knjige na srpskom tom izdavaču.

Onda dolazi rad sa prevodiocima, oni imaju upite raznih vrsta i dužni ste da im pomognete.

Posle izvesnog vremena, oko godinu ili godinu i po, stižu na odobrenje korice, a onda konačno posle oko pola godine stižu autorski primerci. Pre ih je bilo 10, a sada samo 5 ili čak tek dva primerka.

Srpska carina, kad stigne pošiljka divljački otvara paket sa knjigama, često ih oštećujići, iako na pošiljci piše sve što treba da piše.

Onda mi ta ista carinas traži novac za carinjenje tih npr. pet knjiga i onda moram da pišem, urgiram da sam oslobođena carine po srpskom zakonu (za koji naravno znaju jer se tiče baš njih). Navodim im član zakona.

(Nekad kad sam mnogo umorna platim i tu carinu!)

Avans za knjigu izdatu u Evropi, kreće se između 500 i hiljadu evra. Ali, da bi dobili novac morate da pošaljete famozni COR – Sertifikat o rezidentnosti za godinu koja je tog trenutka potrebna. Taj sertifikat vas oslobađa od dvostrukog oporezivanja. Da biste njega pribavili morate na svakih 6 meseci da dobijate potvrdu o mestu prebivališta u MUP-u, te sa njim idete u poresku upravu i tražite sertifikat na koji se ponekad čeka i mesec dana. Naravno da za sve to plaćate administrativne i paraadministrativne takse. Uzgred, u EU svi ti nameti koštaju 1 evro, dok kod nas dostižu sumu od 50 evra.

Tako da se vaš avans od npr. 500 evra istopi, raznim nametima i provizijom banke na 400 evra.

ZANIMLJIVOSTI

Najgori platioci su zemlje EU, najbolji: zemlje Dalekog istoka (Japan, Koreja, Kina).

Sa Rusima imam najviše profesionalnih problema, sa Kinezima najmanje.

Pred početak rata Rusije sa Ukrajinom, desila se unikatna neprijatnost, jer su štampali kao piratska izdanja ukupno 16 naslova!!! Jedva sam se izborila!

Inače, problem sa piraterijom je neprekidan. Stalno moram da intervenišem na you tubu, ili oko audio izdanja, i pre svega elektronskih knjiga.

Suočila sam se i sa cenzurom “nove” Rusije. Tražili su da se izbaci rečenica iz priče pisane 70-ih godina prošlog veka, zato što ima gej prizvuk! A za originalne naslov jedne rane Pavićeve zbirke priča “Gvozdena zavesa”, tražili su promenu naslova.

Islamske zemlje sakate “Hazarski rečnik” pošto izbaciju integralni deo knjige, a reč je o Žutoj knjizi – jevrejskoj. Kako li onda tako složena knjiga kao Hazarski može da izgleda?

Kad je reč o kineskim prevodiocima, sa njima najviše radim, jer oni upoređuju englesko, rusko i francusko izdanje, da bi dobili što verniji prevod. Sa srpskim ne stoje dobro, jer je katedra za srbistiku ukinuta u Kini, ostala je samo katedra za kroatistiku. (Ovo je inače opšti problem na slavistici, nismo sačuvali svoje katedre i sve su preuzeli Hrvati – kroatistika.)