EP O GILGAMEŠU I TRAVCI ŽIVOTA

 

Uvek me je fascinirao Ep o Gilgamešu, jedan od najstarijih književnih tekstova čovečanstva, iz drevne Mesopotamije. Nastao je oko 1700. godine pre nove ere. Međutim, to ne osporava činjenicu da je ovaj ep i danas veoma popularan među čitalačkom publikom, jer govori o velikim istinama o čoveku i životu, pitanju ljudske egzistencije, junaštva, slave, moći, ali i prolaznosti života i neizbežne smrti.

Ono što je meni bilo najviše interesantno, jeste deo epa koji govori o Gilgamešovoj potrazi za „travkom besmrtnosti“. Ona se nalazi u vodi!

Travka života – stih

Gilgameš reče:
„Utnapištim, ova trava je trava srca,
njome čovek ponovo zadobija dah mladosti.
Odneću je u Uruk ograđeni,
podeliću je sa starcima mojega grada.
Njeno ime biće:
Čovek postaje mlad u starosti.
I ja ću je pojesti,
i vratiću se u dane svoje snage.“

(ubrzo zatim:)

Gilgameš se okupa u hladnoj vodi.
Zmija oseti miris biljke,
iziđe iz vode i
odnese travku.
Dok se udaljavala,
zmija svuče svoju kožu.

Gilgameš sede i zaplaka,
suze mu potekoše niz lice.
„Za koga su se ruke moje trudile?
Za koga je srce moje krvarilo?
Dobro nisam sebi doneo,
zmiji sam dao dar života.“

Nesumnjivo da je, iako poznata pod nazivom „Travka besmrtnosti“ ili „Travka života“, reč je o potrazi za eliksirom obnavljanja, povrataka mladosti (zmija koja je pojede, menja kožu, podmlađuje se).

NEW BRAND: Sumersko - mesopotamijsko - meksičke tašnice

Godinama gledam emisije i čitam o misterioznim tašnicama koje nose polubogovi i vladari u raznim drvenim civilazacijama. Prikazane su u reljefima širom sveta.

Zbilja izgledaju kao fensi ženske tašnice i bodu oči.

Teorije o njima su, naravno, neverovatno brojne, i do skora je preovladavalo mišljenje (bar u paranauci) da je u njima nepoznata moćna energetska aparatura.

U krajnjoj liniji mogu se porediti sa Mojsijevim kovčegom, Svetim gralom, hrišćanskim relikvijama (ćivotima). Misteriozne „kutije“ koje čuvaju u svoj praznini moćne tajne. Poseduju ih samo polubogovi, vladari i visoki sveštenici.

Ali vratimo se onim tašnicama.

 

Bezbroj prikaza ih daje.

Relativno nedavno, visoka arheološka tehnologija udružena sa veštačkom inteligencijom dala je mogući odgovor o sadržaju tajanstvenih tašni moćnika.

Nasmejaćete se, ali reč je, krajnje uprošćeno, o medicinskim kutijama prve iliti hitne pomoći.

***

Funkcionalno-ritualna interpretacija mesopotamskih tašnica. Reč je o predmetima koji se u reljefima i ikonografiji (Asirija, Novi asirski period, ali i ranije) pojavljuju u ruci: vladara, krilatih duhova bogova ili polubožanskih čuvara. Najčešće se nazivaju: banduddu. To je ritualna posuda za pročišćenje u vezi sa svetom vodom, korišćena u obredima zaštite, blagoslova, egzorcizma. Simbol kosmičkog poretka i kraljevske moći– ono što vladar „nosi“ jeste sposobnost da održava red, zdravlje zemlje i ljudi.

To je neke vrste prenosiva apoteke gde su se mogli nalaziti: lekovite trave, smole, ulja, mineralni prahovi. Ti sastojci su se koristili: za ritualno mazanje, za isceljenje, za zaštitu od bolesti i „zlih uticaja“ (što se tada nije razdvajalo). Drugim rečima: magija, medicina i religija su jedno isto polje.

Tekstovi iz biblioteke Ašurbanipala opisuju lekare-sveštenike, navode konkretne biljke, smole i postupke. Tašnica se često pojavljuje zajedno sa: šišarkom (koja se umače u nju; moguića pinealna žlezda, “treće oko”), gestom blagoslova ili „prskanja“.

Današnji istraživači kažu: to je bila ritualno-medicinska posuda, gde se zdravlje tela, duše i kosmosa ne razdvajaju.

Mesopotamijsko-meksiče tašnice se mogu porediti sa kasnijim kulturama: putne apoteke u Egiptu, ritualne posude u grčkoj i rimskoj medicini, srednjovekovni lekarski pribor koji je i simboličan i praktičan.

Slična simbolika se može primeniti na Sveti gral i “novije” religijske relikvije.