KAKO SU STAROEGIPĆANI STEKLI ŽUĐENU BESMRTNOST

Zahvaljujući – kamenu i lepoti!

Suština je, ako se malo dublje razmisli i sve sažme zapravo - to.

*

Pre par godina gledala sam zlatne povorke. Prenošenj mumija faraona iz Starog egipatskog muzeja (divno zdanje u centru Kaira) u Novi egipatski muzej (grandiozno zdanje podno platoa u Gizi).

Prenosili su ih, svakog pojedinačno, u specijalnim poluvojnim kamionskim grdosijama, vrlo, vrlo polako, jer bi ih svaki pregib na asfaltu oštetio.

Bio je to najveći i najsporiji parastos na svetu.

Svakom faraonu je egipatski predsednik salutirao.

Nadrealno!

Na predsednikovom licu se video grč neverice da je baš njemu pripala ta neponovljiva i jedva podnošljiva čast da salutira ogromnom nizu faraona u rasponu od 4.000 godina!

Plakala sam.

*

1.      1. novembra 2025. bila je svečana ceremonija oficijalnog otvaranja Novoegipatskog muzeja. Ekscentrični spektakl. U celom svetu su bili na udarnim programima direktni prenosi dvočasovnog otelotvorivanja besmrtnosti. Nijedna naša televizija taj događaj nije prenosila. 

O   Ono što me je najviše impresioniralo u ovom spektaklu, kojem je prisustvovao nepojmljivi broj zvanica i učesnika, bio je trenutak kada istu melodiju orkestra u Gizi, simultano izvode muzičari u Parizu ispred svečano osvetljene Ajfelove kule, muzičari u Sao Paolu ispod Hristosove džinovske biste, muzičari u Sidneju ispred Opere…

Stari Egipat je živ i pripada svima nama