Odrednica I: Sigurna glupost
Postoji vrsta ljudi koja nikada ne zastane usred rečenice.
Ne zato što zna, nego zato što ne ume da posumnja.
Sumnja je, naime, napor.
Traži unutrašnji prostor.
Traži tišinu u kojoj se misao sudari sama sa sobom.
Glupost taj prostor nema.
Ona govori ravno, bez zadrške, bez unutrašnjih pukotina.
Njene rečenice nemaju ivice — samo pravac.
Zato deluje uverljivo.
U svetu u kojem svi kolebaju, ona ide pravo.
U svetu u kojem se misao raspada na mogućnosti, ona nudi jednu — i to bez ostatka.
Ljudi to prepoznaju kao snagu.
A zapravo, to je odsustvo.
Jer istina nikada ne dolazi cela.
Ona uvek kasni za sobom, uvek nosi senku, uvek traži dopunu.
Samo glupost dolazi gotova.
I zato je tako lako izgovoriti je do kraja.
Нема коментара:
Постави коментар